ONO što povezuje ova dva slučaja nije samo apsurdnost optužbi, već metod hibridnog rata. U oba slučaja meta je dehumanizovana do krajnjih granica.
Foto: AI/Gemini
Urbane legende i „satira“ često u rukama propagandista duboke države postaju moćno oružje medijske manipulacije u svrhu izvođenja hibridnog rata. Cilj operacije nije da se laž odbrani do kraja, već da se zadrži dovoljno dugo u medijskom prostoru kako bi se meta dehumanizovala. Dva slučaja, naizgled nepovezana – nepostojeći „lov“ bogatih Rusa na somalijske pirate i „Sarajevo safari“ – savršen su primer.
Prvi slučaj potiče iz maja 2009. godine, kada je satirični portal “To the Point News” u humorističkoj rubrici objavio izmišljenu priču o bogatim Rusima koji na luksuznim jahtama kreću u “lov na pirate” uz obale Somalije. Kasnije su brojni mediji priču preneli kao stvarnu vest.
Jahte su, naravno, opremljene oružjem dovoljnim da neutrališe brigadu, a bogati Rusi, oligarsi, plaćaju hiljade dolara dnevno da isplove iz Džibutija i da se brzinom od samo pet čvorova kreću uz obalu. Nakon što ih primete, pirati im se u malim, brzim čamcima približavaju i napadaju.
Kako je opštepoznato, brodovi imaju pravo da se brane od pirata, pa su i mnogobrojni iskusni borci sa prostora bivše Jugoslavije zaista bili deo obezbeđenja brodova, koji su se protiv pirata legalno borili oružjem.
U verziji „To the Point Newsa“, bogati Rusi bi pirate namamili u zamku, a zatim ih „legalno“ odstreljivali, bez realne opasnosti po sopstveni život.
Priča je bila napisana sa svim elementima preterivanja i crnog humora, karakterističnim za slične lažne vesti koje se povremeno pojavljuju u medijskom prostoru. Međutim, ovaj članak, koji se graniči sa naučnom fantastikom, vrlo brzo je stigao do urednika ozbiljnih medija.
Prvi ga je objavio ananova.com, a ubrzo su ga preuzele i regionalne medijske kuće. Tako je i Radio Sarajevo preneo tekst sa index.hr pod naslovom „Rusi organizuju krstarenje uz lov na pirate“, predstavljajući ga kao realnu turističku ponudu.
Cena je, prema tekstu, bila 180.000 rubalja dnevno, na ruti Džibuti–Mombasa.
Preko austrijskog sajta „Wirtschaftsblatt“ tekst je stigao i do američke mreže CNBC. Ne propuštajući priliku da dehumanizuje Ruse, Džejn Vels je napisala kratak tekst koji je započela rečima: „Od novca neki ljudi polude.“ Navodeći svoje izvore, pisala je o tome kako, umesto da postanu žrtve pirata, bogati Rusi pirate pretvaraju u žrtve. Spomenula je i članak na ananova.com, navodeći i cifre koje navodno plaćaju.
U tekstu je čak prenela i navodni citat „Vladimira Mironova“, zapravo izmišljenog vlasnika jahte, koji je „naveo“ da su „ti ljudi gori od pirata, jer pirati barem imaju dostojanstva da uzmu taoce, a ovi ljudi plaćaju da bi počinili ubistvo“.
Ubrzo je svima postalo jasno da se radi o ogoljenoj laži, smišljenoj i pažljivo plasiranoj u svrhu pobede u hibridnom ratu. Sve je počelo nakon legendarnog govora predsednika Rusije Vladimira Putina na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. godine o haosu koji stvaraju NATO i duboka država širom sveta, a posebno na Bliskom istoku.
Džejn Vels je četiri dana nakon prvog članka objavila novi, pod naslovom „Lov na pirate? Možda ne“, objašnjavajući da je došlo do greške. Navodno nije videla da na austrijskom sajtu postoji prevod na engleski jezik, gde na kraju piše da „veruju da se radi o satiri“.
Međutim, priča je zaživela, a Rusi su postali monstruozne zveri koje jadne somalijske pirate pretvaraju u svoje žrtve u legalnom lovu na njihove glave.
Iste metode, druga meta
Slučaj „Sarajevo safari“, koji je do kraja ogolio namere duboke države kada je u pitanju hibridni rat protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosi se na građanski rat u BiH. Duboka država je još 1991. godine rasporedila uloge. Srbi su zlikovci, a Muslimani, Hrvati i Slovenci žrtve, i tu nema izmene.
Predsednik Srbije je Srbin i nikada nije krio da je u Sarajevu bio kao novinar da pomogne svom narodu u borbi za stvaranje Republike Srpske i pravo na život i postojanje. Kao takav, i on je za njih zlikovac, zver koju treba dehumanizovati, po receptu Haškog tribunala, koji je nevine srpske heroje osudio na više od 1.000 godina tamnice, dok su najveći monstrumi – Naser Orić, Ante Gotovina i Ramuš Haradinaj – oslobođeni.
U ratu su pričane neverovatne priče o Srbima koji kolju i ubijaju bez zadrške, što je često proizvodilo užasne scene „osvete“ nad srpskom nejači, starcima i ženama. Nakon rata, kada je došlo do suđenja i izdaje srpskih junaka od strane žute kuge, bilo je potrebno dodatno pojačati narativ o tzv. genocidu u Srebrenici, Vukovaru i Dubrovniku.
Laž o „ljudskom safariju“ u Sarajevu prvi put je u stranim, odnosno italijanskim medijima objavljena još devedesetih godina, i to za vreme rata. Svetska javnost bila je prosto žedna jezivih i monstruoznih priča o „kasapima sa Balkana“ koji vrše genocide, siluju stotine hiljada žena i slično.
Nakon devedesetih godina priča o „ljudskom safariju“ u Sarajevu podgrejana je nekoliko puta. Najozbiljniji pokušaj dogodio se 2022. godine, kada je Slovenac Miran Zupanič snimio dokumentarni film „Sarajevo safari“, u kojem glavnu ulogu igra bivši agent bošnjačke obaveštajne službe Edin Subašić.
Međutim, priča je delovala toliko nestvarno da je čak i britanski BBC, poznat po svojoj nenaklonjenosti Srbima, preneo svedočenja britanskih vojnika da nikada nisu čuli za „snajperski turizam“ tokom rata u BiH, kao i da bi takav transfer ljudi bio „logistički veoma teško izvodljiv“ zbog velikog broja kontrolnih punktova.
Poslednji put veliku sarajevsku laž podgrejao je agent nemačke obaveštajne službe BND i hrvatske SOA Domagoj Margetić, koji je smislio priču kako je deo „ljudskog safarija“ bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Jedan video-snimak, na kojem današnji predsednik Srbije nosi stativ za kameru, Margetić je zloupotrebio i predstavio kao snajper, što, po uputstvu nemačkog BND-a i hrvatske SOA, znači da je Vučić terorisao građane Sarajeva snajperom.
U skladu sa ovom izmišljotinom, Margetić je podneo i prijavu protiv Vučića da je učestvovao u „ljudskom safariju“, na osnovu čega su usledila pisanja brojnih stranih medija, koji su priču preneli kao verodostojnu.
Italijansko tužilaštvo odbacilo slučaj, Špiglu zabranjeno širenje laži
Rusima je pričom o „lovu na pirate“ naneta šteta, ali oni nisu imali priliku da to dokažu na sudu. Zato je predsednik Srbije dokazao da je potpuna laž da je učestvovao u „Sarajevo safariju“. Bez obzira na to koliko su se strane obaveštajne službe, duboka država, Margetić, Zupanič i sarajevske političke elite trudili, italijansko tužilaštvo im je srušilo snove.
Naime, nakon sprovedene istrage odbacilo je slučaj zbog nedostatka dokaza koji bi opravdali podizanje optužnice. Margetićevi dokumenti, koji je trebalo da povežu Vučića sa „safarijem“, uključujući navodne naredbe i rasporede, pokazali su se kao falsifikati.
U međuvremenu je nemački Der Spiegel objavio tekst u kojem se Vučić dovodi u vezu sa „ljudskim safarijem“ u Sarajevu. Predsednik Srbije tužio je magazin pred sudom u Hamburgu, koji je doneo zabranu daljeg širenja tvrdnji da je bio uključen u te aktivnosti.
Ono što povezuje ova dva slučaja nije samo apsurdnost optužbi, već metod hibridnog rata. U oba slučaja meta je dehumanizovana do krajnjih granica.
U prvom slučaju bogati Rusi nisu samo ljudi koji uživaju u luksuzu, već krvožedni oligarsi koji plaćaju da love i ubijaju ljude kao da su divljač.
U drugom, Srbi, a posebno Aleksandar Vučić, nisu narod koji ima pravo da se brani u građanskom ratu, već ljudi koji su organizovali ili učestvovali u lovu na žene, decu i starce. U oba slučaja duboka država pokazala je svoje namere, a neprijateljska propaganda svoju snagu, pri čemu nijedna ne preza ni od jednog sredstva kako bi meta bila eliminisana.
Na kraju, treba imati na umu da duboka država preko stranih obaveštajnih službi ne napada Srbiju zbog Aleksandra Vučića, već napada Vučića zbog Srbije. Znaju da je u pitanju državnik koji dosledno brani nacionalne interese, zbog čega je potrebno da bude predstavljen kao nečovek, bez duše i savesti.
24sedam.rs
