Izložba “Od Nevesinjske puške do Solunskog fronta”, posvećena legendarnom hajdučkom harambaši Peru Tunguzu, narodnom junaku i simbolu srpskog otpora u Hercegovini, od osmanskog perioda do Velikog rata, otvorena je večeras u Muzeju Jadra. Autorka izložbe je Nataša Gligorić, praunuka hajdučkog harambaše Pera Tunguza i sekretar Udruženja Nevesinjaca u Beogradu, koja ovim projektom neguje kulturu sećanja i afirmiše zavičajno nasleđe u srpskoj javnosti, a realizovana je uz stručnu saradnju istoričara Nenada Urića.
Nataša Gligorić Foto: Kurir/T.I.
Izložba je nastala prošle godine u kojoj su Republika Srpska i Srbija zajednički obeležile veliki jubilej, 150. godišnjicu Nevesinjske puške, ustanka srpskog naroda protiv turske okupacione vlasti (1875–1878), a tim povodom nastala je dokumentarna postavka koja je obišla Republiku Srpsku, od Trebinja do Bijeljine, a sada će biti predstavljena u Srbiji.
– Izložba je nastala pod pokroviteljstvom Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, na čelu sa Mlađenom Cicovićem, u organizaciji udruženja građana “Kultura bez granica” kojim rukovodi Trifko Ćorović, novinar, koji je ovog puta uradio dizajn izložbe. Govori o životnom putu i stremljenjima Pera Tunguza, hajdučkog harambaše i ustaničkog vođe, iz perioda oslobodilačkih ratova druge polovine 19. i početka 20. veka. Nije samo omaž mom pradedi, priča o jednom minulom, davno zaboravljenom i velikom životu junaka patriote, već je to priča o narodu koji ne pristaje na ropske lance, o duhu vremena gde su sloboda, čast i dostojanstvo bile najviše vrednosti. Mislim da je to deo istorije koji je pomalo zaboravljen i potisnut, i što se tiče izučavanja u školama. Ali evo nas da se podsetimo na ta slavna vremena i događaje iz naše istorije, Nevesinjsku pušku, Uloški ustanak i Veliki rat, gde je Pero bio učesnik svih najvažnijih događaja – kazala je Gligorićeva koja je otvorila izložbu.
Član Gradskog veća, Marko Jovanović istakao je da je ovo prilika da se Lozničani upoznaju sa životom i podvizima Pera Tunguza, jednog od inicijatora i vođa Nevesinjske puške koja je bila uvod u velike istorijske događaje, od srpsko-turskih ratova, a nakon toga i Berlinskog kongresa gde je naša država i dobila nezavisnost.
“Od nevesinjske puške do Solunskog fronta” Foto: Kurir/T.I.
– Tunguz je jedan od ljudi koji možda nisu dovoljno poznati široj javnosti, ali mi kao grad i Centar za kulturu ”Vuk Karadžić”pokušavamo da približimo, pre svega mladima, herojske podvige, imajući u vidu da je on bio učesnik i ustanka protiv Austrougarske monarhije, ali i Prvog svetskog rata – naveo je on.
Pero Tunguz, rođen 1840. u selu Slivlja kod Nevesinja, upamćen je kao inicijator i jedan od vođa ustanka Nevesinjska puška, čija je varnica planula napadom njegove hajdučke čete na turski karavan, 5. jula 1875. na Ćetnoj poljani, nadomak Nevesinja. Bio je i jedan od vođa Uloškog ustanka protiv austrougarske okupacione vlasti (1882), a u dubokoj starosti, kao dobrovoljac Velikog rata, prošao je sva stratišta, od odbrane Beograda, preko albanske golgote do proboja Solunskog fronta. Umro je 1919. u Trsteniku. Izložba svedoči o jednom velikom i zaboravljenom životu, ali i kontinuitetu slobodarske ideje srpskog naroda, od Hercegovine do Soluna.
