Сарадници Улриха Зигмунда били су повезани са организацијом Heimattreue Deutsche Jugend (HDJ), чији би се назив могао превести као “Отаџбини одана немачка омладина”. Та организација, делимично устројена по узору на Хитлерову омладину, забрањена је 2009. године, показује истрага немачког листа Велт, преноси Политико.
У одлуци о забрани наведено је да је циљ организације био да обучи “неонацистичку елиту” прожету националсоцијалистичком идеологијом. Правила АфД-а наводе HDJ међу организацијама чијим бившим члановима није дозвољено приступање странци.
У одлуци савезне владе о забрани, у коју је Велт имао увид, указује се на “склоност националсоцијализму” и закључује: “Стварни циљ удружења јесте обука неонацистичке елите”. Наводи се и да је група себе видела као организацију која стоји “у традицији Хитлерове омладине”.
Савезни управни суд Немачке потврдио је забрану 2010. године. Суд је тада навео да се HDJ “залаже за идеологију крви и тла и расну доктрину националсоцијалиста и шири антисемитске идеје”, као и да заузима “у целини милитантно-агресиван став” према слободном демократском поретку.
Зигмунд: Не занима ме шта је било пре 20 или 25 година
Сва четворица одбацила су могућност да њихова прошлост у HDJ-у буде разлог за дисквалификацију, било умањујући своју улогу или одбијајући да је коментаришу.
Зигмунд, за кога се очекује да ће убедљиво победити на изборима следеће недеље, одбио је да се дистанцира од било кога од њих.
“То су изузетни људи. Имају беспрекорну биографију. Не занима ме шта се догодило пре 20 или 25 година”, рекао је Зигмунд за Велт, додајући да ће се бавити “сасвим другим проблемима у овој земљи”.
Хар – од неонацистичке омладине до могућег места у покрајинској влади
Један од четворице, Патрик Хар (44), портпарол је АфД-а у Саксонији-Анхалт и извршни директор посланичке групе странке у покрајинском парламенту. Унутар странке помиње се као могући шеф Државне канцеларије, што практично одговара функцији шефа кабинета покрајинског премијера, уколико АфД формира владу.
Био је члан радне групе, коју је предводио заменик покрајинског лидера странке Ханс-Томас Тилшнајдер, основане у јуну 2025. ради израде овогодишњег програма владања.
У том програму се, између осталог, тражи да деца тражилаца азила и избеглица буду смештена у “посебна одељења”, са наставним програмима заснованим на школским програмима њихових матичних земаља, које би, у идеалном случају, предавале саме избеглице.
Као циљ се наводи да се деци стави до знања да је “њихов боравак у Немачкој само привремен” и да се “наша деца” поштеде “вишеструких оптерећења” заједничке наставе са ученицима из “потпуно страних култура”.
У програму се такође тврди да деца са инвалидитетом “паралишу напредовање наставе”. Вишедеценијско немачко суочавање са нацистичком прошлошћу описује се као “продужавање неурозе”, док се хомосексуалност назива “сексуалном девијацијом и нерепродуктивним начином живота”.
Сам Зигмунд такве ставове ретко износи јавно. Његова кампања заснива се на ведром популистичком наступу, а у интервјуима је опрезан. За “злочине националсоцијализма” рекао је да су “несумњиво међу најмрачнијим поглављима немачке историје”.
Према записнику националног омладинског конгреса HDJ-а у који је Велт имао увид, Хар је 3. октобра 2002. једногласно изабран за руководиоца одељења за набавке те организације.
Записник указује да је и раније радио за то одељење и да је поднео извештај о својим претходним активностима. За наредну годину члановима су нуђена путовања током којих је требало да “упознају земљу и људе на територијама отргнутим од Рајха”, што се односило на области у суседним државама које је Немачка изгубила после Другог светског рата.
Зигмунд је касније за Берлинер цајтунг рекао да је Хар навео да је организацију напустио “око 2003. године” и да се његов посао сводио на прикупљање шатора и посуђа за омладинске кампове. Зигмунд је рекао да се неће одрећи некога зато што је “давно био у кампу”.
На питање Велта како данас гледа на време проведено у HDJ-у, Хар је одговорио: “Помирио сам се с тим”.
Нотдурфт и “младалачка непромишљеност”
Још један бивши члан HDJ-а из Зигмундовог окружења је Лауренс Нотдурфт, главни правни саветник посланичке групе АфД-а и члан страначког арбитражног суда у покрајини, који решава унутарстраначке спорове.
Национални копредседник АфД-а Тино Крупала рекао је за немачки јавни сервис АРД да се Нотдурфт дистанцирао од HDJ-а и да је та епизода била “младалачка непромишљеност”.
Када га је неколико дана касније јавни сервис МДР питао да ли је променио своје ставове, Нотдурфт је одговорио: “Немам због чега себе да прекоревам”.
Нотдурфт, рођен 1981. године, био је активан у организацији током једне деценије. Записници показују да је 1999. изабран за заменика националног лидера HDJ-а на трогодишњи мандат. У извештају службе за заштиту уставног поретка покрајине Бранденбург из 2002. описан је и као активиста неонацистичке Националдемократске партије.
Нотдурфт је 2003. уручио “златну значку части” HDJ-а Лизбет Гролич, некадашњој регионалној функционерки Савеза немачких девојака из нацистичког периода, која је касније учествовала у оснивању неонацистичких организација.
Пишући касније у часопису HDJ-а Funkenflug, Нотдурфт је навео да је Гролич била “неизмерно” задовољна што омладински рад организације остаје “и даље посвећен истим идеалима”.
“Ми млади морамо утолико више да тежимо да, уз амбицију и истрајност, заузмемо одлучујуће позиције у школи, образовању, на универзитету и у каријери”, написао је Нотдурфт.
Интерни документ из новембра 2005, у који је Велт имао увид, бележи да је Нотдурфт поново изабран за заменика националног лидера HDJ-а на још три године – до 2008, када је имао 27 година.
Ништа од тога није успорило његов успон у АфД-у. Упркос забрани пријема бивших припадника HDJ-а, приступио је АфД-у, радио за посланичку групу странке у Баден-Виртембергу 2018, а затим у Баварској. Године 2024. изабран је за градоначелника округа Рослау у Саксонији-Анхалт.
Као адвокат, исте године је заступао Зигмунда пред покрајинским уставним судом у спору поводом парламентарне дисциплинске мере изречене након што је Зигмунд увредио једног посланика Левице.
Немачки лист Taz ове године је објавио да је неколико Нотдурфтове деце присуствовало окупљањима групе Jungadler, етнонационалистичке омладинске организације коју власти испитују као могућег наследника HDJ-а. Нотдурфт је преко адвоката навео да није у контакту са групом Jungadler и да не зна ништа о организацијама наследницама HDJ-а.
На захтев Велта за коментар није одговорио.
Каден и књига коју су власти означиле као “омаж националсоцијализму”
Ерик Каден, рођен 1976. године, од 2022. ради као политички саветник АфД-а за образовање, културу и науку.
Године 2005. посветио је текст у часопису HDJ-а Курту Егерсу, нацистичком културном функционеру и припаднику Вафен-СС-а, називајући га “непоколебљивим борцем немачке културне револуције”, који је погинуо на Источном фронту “у великонемачкој борби за слободу”.
У интерном документу немачке службе за заштиту уставног поретка из 2008, који је Велт видео, Каден, тада 32-годишњак, наводи се као власник поштанског сандучета HDJ-а. Исте године, заједно са Нотдурфтом, био је обухваћен полицијским рацијама широм земље против активиста HDJ-а, које су претходиле забрани организације.
До тада је већ објавио књигу о Егерсу, док је радио за посланичку групу неонацистичке Националдемократске партије у парламенту Мекленбурга-Западне Помераније.
Покрајинска служба за заштиту уставног поретка оценила је у јануару 2009. да књизи “недостаје било каква критичка дистанца према Трећем рајху” и да се “расна борба и националреволуционарне идеје описују као узорне”.
Касније те године Савезна комисија за медије штетне за малолетнике ставила је књигу на листу ограничених издања.
“Садржај представља омаж националсоцијализму у свим његовим аспектима”, наведено је у одлуци у коју је Велт имао увид. Према оцени комисије, књигу карактеришу антисемитизам који афирмише насиље, величање Адолфа Хитлера, позитивно представљање нацистичке расне доктрине и тоталитарно наметање сопствених интереса другим људима.
Каденова докторска дисертација објављена је 2018. у издавачкој кући крајње деснице, чијим каталогом доминирају националсоцијалистички и неонацистички наслови. Његова књига из 2022. о главном пилоту Адолфа Хитлера објављена је код Данкварта Штрауха, такође бившег активисте HDJ-а.
Ни Каден није одговорио на захтев Велта за коментар.
Још један бивши члан HDJ-а у редовима АфД-а
Нотдурфтов брат, Феликс В., био је члан HDJ-а од 1999. до 2004. године, а у априлу 2003. постао је руководилац одељења за “отаџбини одану опрему и логистику кампова”, показују документа.
Велт није објавио његово пуно презиме јер је, према немачким законима о приватности, реч о приватном лицу које није тражило пажњу јавности.
Он данас у посланичкој групи АфД-а у Саксонији-Анхалт води послове који се односе на савезна и европска питања, медије и културу, а био је и члан групе која је 2025. радила на изради програма владања.
Ни он није одговорио на захтев за коментар који му је Велт упутио преко канцеларије портпарола АфД-а у Саксонији-Анхалт.
