Oči u oči se gledao sa ljudožderima: Zoran je lovac na blago gusara, jedan od retkih koji je uspeo da stigne do Kokosovog ostrva (FOTO)

Dorćolac Zoran Zlatić (72) jedan je od najpoznatijih srpskih avanturista koji je do sada obišao preko 100 zemalja na pet različitih kontinenata. Susretao se sa brojnim plemenima daleko od civilizacije, zagazio u prašume i dzungle, mačetom krčeći svoj put i jedući ono što bi pronašao u prirodi. Profesionalni je ronilac, sakupljač leptira i insekata, ali ono što je obeležilo njegova putovanja jeste potraga za blagom.

– Petnaest godina sam se pripremao za put na to famozno Kokosovo ostrvo koje se danas nalazi u sastavu Kostarike, za koje se smatra da je bilo svojevrsna banka gusara i da su tu svi oni ostvljali blago koje bi oteli. Za to ostrvo karte vam nisu potrebne, jer možete doći samo ukoliki ronite. Ekspedicija je trajala tri godine i moji prijatelji sa kojima sam išao i ja smo poslednji koji su dobili dozvolu od tamošnje vlade da tragamo za blagom. Danas je to nacionlani park i potraga za blagom, za koje se pretpostavlja da se nalazi u vodi, više nije dozvoljena. Ovo putovanje uništilo me je finansijki, ali nikad se nisam pokajao. Iksutvo koje sam doživeo ne može da se opiše. Specifična flora i fauna, mnogo endemskih vrsta. Celo ostrvo izgleda kao iz doba dinosaursa – rekao je Zoran za RINU.

Ljudožderi su veoma agresivni, ali im je Zoki doneo poklone

Od beogradskog asflata, preko Kanade, Meksika, brazilskih šuma i dzungli, pa sve do vrele Afrike, ovom avantirusti, kako kaže, pored novca bila je potrebna i luda glava, koju je tokom velikih ekspedicija vrlo često nosio u torbi, jer nisu izostale ni posete ljudožderima. Ipak, najveći utisak na Zorana ostavili su pripadnici južnoameričkog domorodačkog plemena Janomami, koje je po svojim običajima i načinu života jedno od najspecifičnijih na planeti.

– Važe kao veoma agresivni i vrlo teško se dolazi do njih. Mi smo im doneli poklone u vidu onogo što im je najpotrebnije: so, udice, najloni i bili smo prihvaćeni. Ipak tamo sam se zadržao samo tri dana, jer je jedna njihova devojka misleći da sam najbogatiji čovek na svetu, jer imam motorni čamac i mačetu, poželela da se uda za mene. Nisam bio ni svestan, a našao sam se u ritualu venčanja, u kojem mladina majka maljem udara budećeg zeta u glavu, kako bi na taj način dokazao da je muško, da može da lovi i izdražava porodicu. Ali uspeo sam da izvučem živu glavu – kaže kroz osmeh ovaj svetski putnik.

Pivo od pljuvačke nikad neće zaboraviti

Tokom svojih putovanja probao je mnogo egzotičnih jela, ali bilo je i onog što niko ne bi poželeo na svom meniju, poput umaka u majmunski mozak, pa sve do piva koji se na specifačn način pravi u plemenu Janomami.

– Starije žene uveče žvaću neku travu, kasnije to sve one ispljunu u jedno veliko bure, ostoji preko noći, kada fermentiše i ujutru se svi okupljaju oko tog bureta i služe pivom. To je bilo jako degutantno, ali da bismo ispoštovali domaćine morali smo i mi to probati i malo gucnuti – priseća se Zoran.

Sa svojih putovanja doneo je mnogo toga, što ga i danas podeseća na sve te zemlje koje je prošao i ljude koje je video. Pa tako samo u Zoranovim kolekcijama mogu se videti otrovne strelice, motke za mučenje, lukovi i strele iz indijanskih plemena. Međutim, iako je obišao čitav svet svoj mir je pronašao na pašnjacima srpske planine Zlatibor, ali ipak samo do neke nove avanture.

Kurir.rs/ RINA