петак, 27.03.2026, 13:51 -> 16:44
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић-Цонић
Радници Центара за социјални рад неретко су мета јавности. Разлог је често неадекватна сарадња са медијима, што би требало да се промени након обука које ће проћи директори свих Центара за социјални рад у земљи. Последња, од три у низу, одржава се у Лесковцу. Радници Центара за социјални рад неретко су мета јавности. Разлог је често неадекватна сарадња са медијима, што би требало да се промени након обука које ће проћи директори свих Центара за социјални рад у земљи. Последња, од три у низу, одржава се у Лесковцу.
Кад се праг Сигурне куће прекорачи трпљењу, најчешће због деце, дошао је крај. НакониИсповести о болу, злостављању, понижењима, ово постаје место утехе, разумевања, подршке, често новог почетка. Чердесетогодишњој Лесковчанки сузе још нису пресахле, али уз помоћ стручне службе Центра за социјални рад окренула је важну животну страницу.
„Све најбоље, много ми се живот променио за тих три месеца како сам ја била овде, поготово најмладјем детету исто, смиренија је смеје се шшто је мени најбитније код моје деце, то ми је најбитније од свегада ми се децасмеју, а не да се секирају”, наводи некадашња корисница Сигурне куће у Лесковцу.
Једна од лепших прича о којима због законских оквира у Центру за социјални рад не говоре. И није усамљена.
„За понос јер смо успели да једној младој особи којаје била на смештају код нас помогнемо да оствари да кажемо одређене своје снове, наравно да о томе не смемо да причамо”, каже Предраг Момчиловић, председник УО Асоцијације Центара за социјални рад.
Највише предмета везано је за сложене породичне односе. Измештање деце из породице као нужни корак најчешће у јавности доводи до осуде радника у систему социјалне заштите.
Владимир Антић, директор Центра за социјални рад Трстеник објашњава: „Када родитељи избегавајући сопствену одговорност неретко у медије изадју са информацијама да је до издвајања дошло због сиромаштва или из других разлога онда долазимо до проблема јер Центри немају могућност да изадју са извештајима лекара који би говорили о тешкој здравственој запуштености или небризи родитеља са повредама деце, а томе претходи читав сет мера који су подршка родитељима и породици пре него што до издвајања додје што је дефинитивно задња мера и нешто што Центри јако нерадо чине”.
Сензационализам и брзина испред новинарске професионалности. Али, кривац је и непристучност система социјалне заштите и несарадња са медијима.
„Наравно да смо ми познати по томе што смо крут систем што наше информације не смемо да пласирамо у јавност због поверљивости података, због тајности података у веза са странкама са којима радимо, поготово када су деца у питању и због тога се ми често у медијима представљамо као неко ко не сарадјује са медијима”, истиче Предраг Момчиловић, председник УО Асоцијације Центара за социјални рад.
Треба пронаћи баланс измедју заштите података и идентитета странака с једне стране и с друге интересовања јавности.
„Центар за социјални рад и њихови директори, уопште социјални радници никако не би смели медије да доживљавају као претњу већ као подршку”, наглашава Јелена Скендерија, новинар-предавач.
Сарадња са медијима је на обострану корист, порука је тродневних обука, организованих за руководиоце Центара за социјални рад.
„Мислим да заслужују један проактивни приступ, један, а и онда кад су кризне ситуације просто да се одговорно приступа према јавности да јавност не би била изманипулисана од стране оних који можда пажњу јавности злоупотребљавају изврћући чињенице које су пред нама”, сматра Татјана Мацура, министарка без портфеља.
Осуда јавности јесте терет овог посла, али оснаживање радника Центара за социјални рад кроз информисање шта тачно раде начин је да се то промени.
