NOVI EKONOMSKI KURS BRISELA: Veštačka inteligencija za jaču privredu

EVROPSKA unija trebalo bi manje da se usredsređuje na trku u razvoju najnaprednijih modela veštačke inteligencije, a više na njihovu primenu u privredi kako bi povećala produktivnost i ubrzala ekonomski rast, ocenio je specijalni izaslanik Evropske komisije za industrijsku veštačku inteligenciju Džim Hageman Snabe, javlja briselski Politiko.

Snabe je to rekao komesarima EU na seminaru održanom 4. septembra, prema navodima dvojice zvaničnika Evropske komisije koji su govorili pod uslovom anonimnosti. Poruka seminara bila je da raspravu treba preusmeriti sa pitanja da li Evropa može da razvije vodeće svetske AI modele na pitanje kako može da iskoristi tu tehnologiju za pokretanje sopstvene privrede. SAD i Kina možda prednjače u razvoju modela veštačke inteligencije i izgradnji računarskih kapaciteta, ali Evropa može da ostvari koristi primenom AI u zdravstvu, proizvodnji i javnim službama, navedeno je u prezentaciji predstavljenoj šefovima kabineta komesara, u koju je imao uvid Politiko.

U prezentaciji je navedeno da Evropa treba da “obrne logiku” dosadašnje debate: da utvrdi najvažnije načine primene AI, prepozna prepreke i preduzme ciljane mere za njihovo uklanjanje. Kao primeri navedeni su lakše testiranje autonomnih vozila, bezbedna razmena podataka radi personalizovanog lečenja i digitalni “kopilot za poljoprivrednike” koji bi davao savete na osnovu podataka sa farmi i daljinskih senzora.

Veštačka inteligencija mogla bi da pomogne Evropi i u sprovođenju ekonomskih promena koje je predložio Mario Dragi u izveštaju o konkurentnosti iz 2024. godine, tako što bi ubrzala razvoj i širenje novih ideja. Kao prepreke rastu navedeni su usporavanje produktivnosti rada, starenje stanovništva, slabija trgovinska razmena i potreba za obnovom infrastrukture. Istovremeno, za razvoj korisnih primena AI biće potrebno vreme. Kompanijama bi zato trebalo olakšati eksperimentisanje i širenje uspešnih rešenja, uz nastojanje da Evropa zadrži deo vrednosti koja se stvara, umesto da zavisi od malog broja stranih dobavljača modela, čipova ili računarske snage.

Komisija će do decembra detaljno analizirati mogućnosti primene AI u različitim sektorima. Snabeov tim obaviće sektorske analize, razmotriti pilot-projekte i ispitati tehnološku infrastrukturu, uključujući modele, čipove i računarske kapacitete. Konačni izveštaj i strategija očekuju se početkom 2027. godine, dok bi od januara do marta trebalo da budu razmotrene društvene posledice predloženih politika.

Promena pristupa dolazi u trenutku kada kritičari postavljaju pitanje da li EU dovoljno brzo reaguje na rizike AI. Tehnologija predstavlja veliku priliku za ubrzavanje rasta u sektorima poput zdravstva, poljoprivrede, saobraćaja, odbrane i proizvodnje. EU nastoji da iskoristi ekonomske koristi ubrzanog razvoja AI, istovremeno se suočavajući sa rizicima koje ta tehnologija nosi po radna mesta, bezbednost i društvo.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je prošle nedelje u obraćanju o stanju Unije da evropski lideri ne bi trebalo previše da brinu o tome da li će predvoditi razvoj najnaprednijih AI modela, već da treba da nastoje da “iz nje izvuku najveću vrednost”, uz upravljanje rizicima.

Evropska komisija imenovala je Snabea za specijalnog izaslanika u julu, sa zadatkom da savetuje Fon der Lajen i izvršnu potpredsednicu Komisije Henu Virkunen o industrijskoj primeni AI i učestvuje u oblikovanju strategije EU.