Kompleks hramova Karnak nedaleko od Luksora najveći je religijski lokalitet na svetu, poređenja radi samo u glavni hram Amon Ra moglo bi da stane 10 evropskih katedrala. Nalazi se u neposrednoj blizini Luksora, a skoro 1.500 godina gradili su ga svi vladari od Srednjeg do Novog kraljevstva od oko 2000. pa do 30 godine p.n.e.
Za razliku od najvećeg dela arheološkog nasleđa starog Egipta koji je hiljadama godina počivao ispod peska Sahare, priroda niti vreme nije moglo da sakrije ostatke ovog grandioznog zdanja. Karnak je oduvek bio poznat lokalnom stanovništvu ali ne i Evropljanima. Tek 1589. godine nepoznati mletački trgovac opisuje ovaj hram. Ponovo se pominje više od veka kasnije kada je jezuitski misionar Klod Sizar ispravno identifikovao ove ruševine kao drevnu Tebu.
Međutim, ozbiljna istraživanja počinju tek sa Napoleonovom ekspedicijom 1798. godine u čijem su sastavu bili i naučnici koji prvi put izradili detaljne crteže Karnaka. Ovo mesto počinje da otkriva svoje tajne nakon što je Šampolion dešifrovao hijeroglife pa je 1828. posetio Karnak i prvi put pročitao natpise. Ubrzo počinju da ga opsedaju avanturisti koji odnose monumentalne statue u evropske muzeje.
Najzaslužniji za pronalaženje pokretnih nalaza Karnaka je Žorž Legren koji je od 1895. do 1917. godine boravio na ovom mestu i otkrio jamu u kojoj je bilo zakopano 800 kamenih statua i 17.000 bronzanih predmeta. Nepravedno bi bilo ne pomenuti i Henrija Ševriea koji je radio na rekonstrukciji piliona i hramova koje je srušio zemljotres.
Baš zbog svoje monumentalnosti ali i zbog činjenice da se u njemu može naći zaostavština skoro svakog egipatskog faraona, Karnak je polazište turističke ture koja obuhvata posetu najvažnijim arheološkim lokalitetima. Već sam ulaz u ruševine ovog veličanstvenog zdanja ostavlja bez daha, jer se do hrama stiže kroz aleju koju čine stotine sfingi postavljene sa obe strane staze. Za razliku od gigantske Sfinge u Gizi, ove su znatno manjih dimenzija i umesto faraonske imaju glave ovnova što je simbol vrhovnog božanstva Egipta Amona Ra.
Ne samo veličina kompleksa, već i nebrojene statue faraona, gigantski stubovi ukrašeni kartušima, obelisci i kipovi božanstava objašnjavaju zašto su stari Egipćani Karnak zvali “Najodabranije mesto”. Najpoznatiji deo hrama koji se često eksploatiše i u pop kulturi (baš ovde su snimane i scene filma “Smrt na NIlu” po delu Agate Kristi) je velika hipostilna dvorana. Sastoji se od 134 masivna krečnjačka stuba od kojih su centralni visoki čak 21 metar na koje se nekada oslanjao krov kompleksa. Svaki faraon želeo je da ostavi svoj trag na ovom mestu pa je Karnak stalno proširivan, a na stubovima su kartuši vladara koji su ih podizali. Hram deli 10 ogromnih kapija, koji vode u različite delove kompleksa. Ovde je i jedan od najvećih obeliska visok 30 metara koji je podigla kraljica Hatšepsut. Dva druga monolita ove vrste se nalaze u Parizu i Istanbulu što govori o njihovom značaju i lepoti.
Danas je Karnak stecište turista sa cele planete koji ovde dolaze da bi iz prve ruke osetili duh egipatske veličanstvene prošlosti. Ne propuštaju da se podvrgnu “ritualima” na koje im skreću pažnju turistički vodiči. Jedan od nezaobilaznih je stajanje pod svetlosnim zrakom (simbolično okom Amona Ra), koji kroz šupljinu na krovu jednog od hramova, pada na svakog ko stane ispod nje. Međutim, najpopularnija atrakcija ove vrste je svakako džinovska figura skarabeija, svete bube Egipta kojoj se svakodnevno “mole” kolone turista.
Statuu je podigao faraon Amenhotep III od ružičastog granita. Skarabej je u drevnom Egiptu bio simbol boga Heprija simbola izlazećeg sunca i samostvaranja. Verovalo se da kao što ova buba kotrlja kuglicu balege po zemlji tako i Hepri gura Sunce preko horizonta. S obzirom na to da su primetili da se iz kublica balege legu mlade bube, Egipćani su to smatrali procesom ponovnog rađanja pa su zato obožavali skarabeja kao simbola večnog života.
Ova legenda doživljava savremenu interpretaciju i danas pa nema tog posetioca Karnaka koji neće prošetati oko bube i pomoliti joj se. Tri kruga oko skarabeija molba su za zdravlje i blagostanje, pet za ljubav i srećan brak a sedam za ispunjenje najveće želje.
Istraživanja u Karnaku i dalje traju a danas ih obavlja Francusko egipatski centar. Oni su najzaslužniji što je 2021. godine svečano otvorena Aleja sfinga koja povezuje Karnak sa hramom u Luksoru.
