Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Vesna Ilić Prelić, sudija Ustavnog suda
Na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana krajem 2007. godine, a za predsednika u januaru 2014. godine, a nakon isteka mandata, ponovo 2016. Funkciju je obavljala do 2020. godine. Poznata je po rečima koje je izrekla 2017. godine da je Ustavni sud „nacionalna institucija koja treba da bude „mali Strazbur“, koji će omogućiti da se proces zaštite ostvarivanja ljudskih prava završi na nacionalnom, bez potrebe za intevrencijom međunarodnih institucija“. Istorija je pokazala koliko je Ustavni sud bio spreman da preuzme ulogu „malog Strazbura“, posebno u vreme njenog predsedavanja, kada je javnost svakodnevno svedočila kršenju Ustava od strane najviših državnih funkcionera. Tih godina, Ustavni sud ostao je do danas nem na žalbe u vezi sa smanjenjem penzija, dok je najsramotniji potez povučen kada je odbio da se izjasni i oceni ustavnost Briselskog sporazuma u vezi sa sudbinom Kosova i Metohije, navodeći da je u pitanju politički, a ne pravni akt.
„Ako Ustavni sud kaže da Briselski sporazum nije pravni akt, na osnovu čega naši državljani na Kosovu i Metohiji više ne mogu dobiti ni ličnu kartu ni pasoš Republike Srbije i na osnovu čega je uvedena carina na robu koja se iz ostatka Srbije prenosi na Kosovo i Metohiju“, upitala je krajem 2014. na javnoj raspravi Sanda Rašković Ivić.
Da Ustavni sud, upravo u vreme Ilić Prelićeve zauzme ovakav stav, inicirao je tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, koji je danima sprovodio kampanju u medijima da taj sud nije nadležan za ovo pitanje.
Prof. dr Milan Škulić, sudija Ustavnog suda
Profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu ostao je upisan kao jedini sudija Ustavnog suda koji je rekao „ne“ „Rio Tintu“, kada su njegove kolege ukidale Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“. Drugim rečima, sudija prof. dr Škulić je jedini koji je glasao protiv da se Uredba o zabrani rudarenja litijuma i bora proglasi neustavnom. Poznato je da je podržao uvođenje doživotnog zatvora, a istovremeno je bio jedan od glavnih protivnika uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
U zvaničnoj biografiji navodi da je karijeru započeo kao volonter u Opštinskom sudu u Pančevu, u kojem je radio kao sudijski pripravnik, a kasnije je bio zaposlen i na Pravnom fakultetu, gde je i magistrirao i doktorirao. Na istom fakultetu predavao je Krivično procesno pravo, Kriminalistiku, Organizovani kriminalitet, Međunarodno krivično pravo i Maloletničko krivično pravo, a bio je i šef Кatedre za krivično pravo.
Bio je potpredsednik Viktimološkog društva Srbije, član je Upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo Srbije i godinama je sarađivao sa Кomitetom Vlade SR Jugoslavije za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, napisavši nekoliko izveštaja o ratnim zločinima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Autor je više od 50 knjiga, a njegova stručna biografija izuzetno je bogata.Odlukom Narodne skupštine, a na predlog tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića izabran je, u decembru 2016. godine za sudiju Ustavnog suda, u martu 2020. postao je zamenik predsedika. Na istu funkciju ponovo je izabran u februaru prošle godine. Pre nego što je Srbija uvela kaznu doživotnog zatvora za ubice dece, Škulić je podržavao njeno uvođenje.
Škulić je još 2016. godine za Tanjug izjavio da je ova kazna daleko prikladnija od tada maksimalnih 40 godina. „Lično mislim da je kazna doživotnog zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela, kao što su teška i brutalna ubistva dece. Ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna“, rekao je Škulić Tanjugu. Tada je objasnio da uvođenje smrtne kazne ne bi nužno smanjilo broj teških zločina nad decom. Podsetio je na to da je u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu ona postoje. „Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebalo da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano“, zaključio je Škulić. Njegova supruga Jelena Škulić sudija je beogradskog Apelacionog suda krivičnog odeljenja.
Tatjana Đurkić, sudija Ustavnog suda
Tatjana Đurkić, a tada Babić, došla je na mesto direktorke Agencije za borbu protiv korupcije umesto Zorane Marković, ubrzo posle pobede Tomislava Nikolića na izborima 2012. godine i formiranja koalicije SNS i SPS. Na tu poziciju izabrana je, ispostaviće se, nezakonitom odlukom Odbora Agencije. Paradoksalno, Upravni sud je doneo odluku o validnosti odluke Odbora 2017. godine, godinu dana pošto je napustila Agenciju. Postupak pred ovim sudom vođen je po tužbi jednog od kandidata na javnom konkursu za izbor direktora Agencije. U zvaničnoj biografiji Đurkićeve navodi se da je, nakon završenog fakulteta, od 1998. do 2001. godine radila u Privrednom sudu u Beogradu (u Parničnom odeljenju, gde je obavila pripravnički staž i nakon položenog pravosudnog ispita raspoređena na poslove stručnog saradnika). Od 2001. do 2005. godine radila kao sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu i u Drugom opštinskom sudu u Beogradu (u materiji radnih sporova i u vanparničnoj materiji). Za vreme rada u pravosuđu, obavila je i praksu u odeljenjima sudskog registra, stečaja i izvršenja Privrednog suda u Beogradu, kao i praksu u Krivičnom odeljenju i u Zemljišno-knjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu.
Od 2005. do 2010. godine radila je u Republičkom odboru za rešavanje sukobu interesa, najpre kao savetnik člana Republičkog odbora, a od 2008. godine kao sekretar Republičkog odbora. Sa položaja sekretara Republičkog odbora, nakon osnivanja Agencije za borbu protiv korupcije, 2010. godine preuzeta je na položaj sekretara Odbora Agencije. Novembra 2012. godine izabrana za vršioca dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije, a od januara 2013. godine do imenovanja za sudiju Ustavnog suda obavljala funkciju direktora Agencije.
U svojstvu direktora Agencije izlagala je na više stručnih skupova u zemlji i inostranstvu, učestvovala na brojnim konferencijama, okruglim stolovima i javnim debatama, kao i u različitim aktivnostima vezanim za edukacije javnih funkcionera i bila predavač u okviru više različitih programa i kurseva. Bila je predsednik radne grupe Ministarstva pravde za izradu Nacrta novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i član radne grupe Ministarstva finansija za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Miroslav Nikolić, sudija Ustavnog suda
Sudija Miroslav Nikolić u Ustavnom sudu je od 2016. godine. Pre toga, između ostalog, bio je sudija Opštinskog suda u Pančevu, gde je kao najmlađi sudija tog suda postupao u građanskoj referadi.
U zvaničnoj biografiji navodi da je bio, između ostalog, sudija, a potom i v. d. predsednika Privrednog apelacionog suda, od 2013. do prelaska u Ustavni sud. U Privrednom apelacionom sudu, pored funkcije predsednika Suda, obavljao je poslove predsednika sudske prakse, predsednika veća i člana veća u privrednim sporovima i istupao za priređivača Biltena sudska praksa privrednih sudova. Prema izveštajima Svetske banke za 2012. godinu, Privredni apelacioni sud označen je „šampionom“ srpskog pravosuđa.
Danijela Nikolić, predsednica Apelacionog suda u Nišu
Za sudiju Apelacionog suda u Nišu, koji je nadležan za sedam viših sudova u Zaječaru, Negotinu, Pirotu, Nišu, Vranju, Leskovcu i Prokuplju izabrana je 16. decembra 2009. godine, a stupila na sudijsku funkciju 1. januara 2010. godine. Do 2017. godine bila je predsednik II veća građanskog odeljenja. Od 14. marta 2017. godine bila je predsednik građanskog odeljenja Apelacionog suda u Nišu i član Redakcije za izbor najznačajnijih sudskih odluka Apelacionog suda u Nišu.
Bila je zamenik člana Komisije Apelacionog suda u Nišu za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocene rada sudija i predsednika sudova. Na funkciji sudije Vrhovnog kasacionog suda je od 31. januara 2020. godine, odakle je delegirana na čelo niške Apelacije. Za njeno ime se ne vezuju skandali, smatra se izrazito stručnom u oblasti građanske materije.
Aleksandar Blanuša, predsednik Apelacionog suda u Kragujevcu
U Apelacionom sudu postupa od 2010, dok se na funkciji vršioca funkcije predsednika suda nalazi od 2021. Autor je velikog broja objavljenih radova iz oblasti krivičnog prava, a i predavač je na seminarima pravosudne akademije i Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
Izabran je u oktobru 2024. za akademika, redovnog člana, Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.
Iako se nalazi na najvišoj sudijskoj funkciji u Kragujevcu, na čelu suda koja donosi pravosnažne presude za teritoriju zapadne i centralne Srbije, Blanuša ne važi za sudiju koji je nakolonjen izvršnoj vlasti, već naprotiv kao njen iskonski kritičar. Jedan je od retkih sudija iz cele zemlje koji su otvoreno podržali sudiju Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića u trenutku dok je režim sprovodio nad njim medijsku hajku i javni linč, samo zato što je otvoreno kritikovao poteze vlasti.