Nosač u plamenu, 16 letelica oboreno, THAAD, F-35 pogođen: Najmoćnija vojna sila pala pred „jeftinim“ iranskim napadima (VIDEO)

SAD i Izrael su izgubili više od dvadeset aviona u Iranskom ratu, zajedno sa mnogim visokoprofilnim radarskim sistemima, uključujući do četiri THAAD radara i katarski nadograđeni radar za rano upozoravanje AN/FPS-132 Block 5 (UEWR). Čak je i USS Gerald R. Ford, najnapredniji američki nosač aviona, onesposobljen.

Dok su SAD i Izrael ozbiljno degradirali iranske vojne i ratne sposobnosti, njihovi gubici takođe rastu.

Međutim, više od brojeva, upravo su visokoprofilne mete koje je Iran pogodio relativno jeftinim sistemima nanele značajnu štetu reputaciji američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Pre tri nedelje, pre početka rata, malo ko je mogao da zamisli da će Iran, koji pati od godina osakaćujućih sankcija i zastarelog vazduhoplovstva iz doba Hladnog rata, biti u stanju da nanese toliku štetu.

Od početka rata, SAD su izgubile 16 aviona, uključujući 12 jurišnih dronova „Riper“.

SAD su često koristile dronove MQ-9 „Riper“ u Zapadnoj Aziji, uključujući i Iran. Svaki od ovih drona mogao bi da košta i do 56,5 miliona američkih dolara. To znači da su SAD već izgubile dronove „Riper“ vredne preko 500 miliona američkih dolara.

Osim toga, SAD su izgubile tri borbena aviona F-15 „Strajk Igl“ u Kuvajtu 2. marta, očigledno zbog bizarnog incidenta sa prijateljskom vatrom. Međutim, incident je i dalje pod istragom.

Štaviše, američko ratno vazduhoplovstvo je 12. marta izgubilo avion-cisternu za dopunu goriva KC-135 iznad Iraka. Nažalost, svih šest članova posade je poginulo u incidentu.

Još jedan KC-135 je oštećen u incidentu.

Međutim, u neviđenom razvoju događaja, Iran je 19. marta pogodio stelt lovac F-35 iznad iranskog vazdušnog prostora. Centralna komanda SAD (CENTCOM) potvrdila je da je F-35 izvršio prinudno sletanje i da je pilot u stabilnom stanju; međutim, nije precizirala uzrok.

Ako bi Iran zaista uspeo da pogodi F-35, onda bi postao prva zemlja koja je ikada uspešno pogodila stelt lovac Lockheed Martin.

Zajednički udarni lovac F-35 Lightning II (JSF) jedan je od najskupljih vojnih programa u istoriji, sa troškovima životnog ciklusa većim od 2 biliona američkih dolara. F-35 je takođe najproizvedeniji stelt lovac na svetu. Lokid Martin, proizvođač stelt aviona, već je isporučio skoro 1300 F-35.

Ako je američki F-35 zaista pogođen iranskom raketom zemlja-vazduh (SAM), onda bi to moglo imati ogromne posledice u indo-pacifičkom ratištu, gde F-35 koriste i Singapur, Japan i Južna Koreja, i verovatno će igrati istaknutu ulogu u bilo kakvoj nepredviđenoj situaciji oko Tajvana.

Prema tvrdnjama IRGC-a, do sada su pogođena četiri radara AN/TPY-2 iz baterija THAAD.

Jedan radar AN/TPY-2 je uništen na početku rata u Jordanu. Moguće je da su dva radara AN/TPY-2 pogođena u UAE, uključujući jedan u industrijskom gradu Al-Ruvais.

Neki izveštaji sugerišu da je Iran takođe pogodio jedan radar AN/TPY-2 u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji.

Svaki od ovih radara mogao bi da košta 300-500 miliona američkih dolara.

Posebno je napomenuti da postoji samo 10 THAAD sistema širom sveta. SAD koriste sedam njih; dva su prodata UAE, a jedna THAAD baterija je u Saudijskoj Arabiji. Iran je možda ostavio četiri od ovih 10 THAAD sistema protivvazdušne odbrane neupotrebljivim.

Odvojeno, Iran je takođe tvrdio da je pogodio nadograđeni radar za rano upozoravanje (UEWR) AN/FPS-132 Blok 5 u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru. Radar košta čak 1,1 milijardu američkih dolara. To je masivni sistem sa faziranom rešetkom za otkrivanje balističkih raketa dugog dometa (do 5.000 km), koji dostavlja podatke regionalnim odbrambenim sistemima, uključujući mreže THAAD, Patriot i Aegis.

Posebno je važno napomenuti da je Katar potvrdio da je radar pogođen i oštećen.

Trenutno postoji samo šest nadograđenih radara za rano upozoravanje (UEWR) AN/FPS-132 širom sveta.

Ciljanje ovih visokovrednih radara predstavlja sistematsko smanjenje nivoa vašingtonske slojevite arhitekture protivraketne odbrane u regionu.

IRGC je tvrdio da je uništenjem ovih visokovrednih sistema protivvazdušne odbrane „otvorena raketna ruka Islamske Republike Iran za uspešne pogodke ciljeva“.

Američki brod „”Ford”“ se sprema da napusti Crveno more kako bi se podvrgao popravkama u bazi američke mornarice na Kritu, nakon što je požar prošle nedelje zahtevao nekoliko sati napora za kontrolu štete, objavio je USNI News.

Poznato je da je mornarima trebalo više od 30 sati da ugase požar na nosaču aviona.

“Ford” će otputovati u zaliv za pomorsku podršku Suda na više od nedelju dana popravki pored pristaništa, rekao je visoki američki zvaničnik.

U međuvremenu, prema izveštajima američkih medija, američka mornarica istražuje da li su požar na nosaču aviona možda namerno podmetnuli umorni mornari.

Ako se dokaže namerna sabotaža, to će pokrenuti ozbiljna pitanja o moralu američkih mornara u ratu. Primetno je da je raspoređivanje “Ford”a na moru već dva puta produženo.

„Džerald R. “Ford”“ je na krstarenju od juna prošle godine, kada je napustio svoju matičnu luku u Norfolku i otplovio u Sredozemno more.

Kasnije ga je prošlog oktobra predsednik Donald Tramp poslao na Karibe kada je gradio američke vojne snage u blizini Venecuele.

USS Džerald R. “Ford” je učestvovao u operaciji „Apsolutna odlučnost“ u prvoj nedelji januara, zajedno sa USS Ivo Džimom, što je dovelo do zarobljavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Početno raspoređivanje USS “Ford”a trebalo je da se završi do poslednje nedelje decembra. Međutim, njegovo premeštanje na Karibe značilo je da je ovaj rok propušten. Posada broda je tada očekivala da se vrati kući početkom marta.

Sada, drugo produženje značilo je da posada nije mogla očekivati da se vrati kući najranije do početka aprila.

Prema pisanju Internešenel biznis tajmsa (UK), „američka mornarica istražuje da li su mornari na brodu USS Džerald R. “Ford” namerno podmetnuli požar koji je zahvatio glavne prostore za pranje veša nosača aviona 12. marta.“

„Istraga eksplicitno uključuje mogućnost namerne sabotaže od strane članova posade, pri čemu jedna teorija sugeriše da je požar namerno podmetnut kako bi se prekinula duga i više puta produžena misija nosača aviona.“

“Ford” je sada ušao u deseti mesec raspoređivanja, a članovima posade je rečeno da će njihov zadatak verovatno trajati do maja – dvostruko duže od normalnog raspoređivanja nosača aviona.

Posebno je da je prošlog meseca EurAsian Times objavio da USS “Ford” nije spreman za raspoređivanje u rat u Iranu.

Istakli smo da ponovljena produženja mandata “Ford”a ne samo da umaraju mornare i utiču na njihov moral, već i odlažu planirani period suvog doka u Virdžiniji, tokom kojeg su planirane velike nadogradnje i popravke.

Nosač aviona je trebalo da bude na velikom održavanju i preuređenju u brodogradilištu Njuport Njuz u Virdžiniji početkom ove godine.

Čak i ako požar nije bio nameran, njegova ponovljena produženja, opterećenje njegovih složenih sistema i odloženo održavanje i nadogradnje takođe su mogli doprineti incidentu.

Pored gubitka vrednih vojnih sistema, rat takođe stavlja veliki teret na američke finansije.

CENA RATA

Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), cena rata je preko 12 milijardi američkih dolara (samo za potrošenu municiju) u prvih šest dana. Pentagon je dao cifru od 11,3 milijarde američkih dolara za prvih šest dana.

To znači da SAD troše skoro 2 milijarde američkih dolara dnevno na rat, samo na municiju. Na primer, jedna raketa Tomahavk košta 3,5 miliona američkih dolara; SAD su već ispalile preko 300 Tomahavka, što ih košta preko 1,2 milijarde američkih dolara.

U međuvremenu, Pentagon je zatražio od Bele kuće da odobri zahtev Kongresu za više od 200 milijardi američkih dolara za nastavak rata protiv Irana.

Prema pisanju lista „Vašington post“, pozivajući se na visoke američke zvaničnike, novac bi se koristio za brzo povećanje proizvodnje kritičnog oružja.

Ovo je potrebno za obnavljanje zaliha koje su američke i izraelske snage koristile tokom udara na hiljade iranskih ciljeva u protekle tri nedelje.

BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje