JEDAN od najznačajnijih svetskih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic poručio je večeras u Beogradu da Evropa zbog velikih izazova, SAD sa jedne strane i Rusije sa druge, treba još više i dublje da se integriše, ali i da razvije nezavisan odbrambeni i tehnološki sektor koji će ojačati evropsku ekonomiju.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Evropski projekat je sada više aktuelan nego ikada pre, a Evropa treba da bude u mogućnosti da samostalno donosi svoje odluke, istakao je Stiglic na predavanju o viziji Evrope iz lične, intelektualne i političke perspektive, koje je održao u Evropskoj kući, na poziv Francuskog instituta u Srbiji.
-U ovom trenutku sam zaista optimističan da će izazovi sa kojima se sada suočavamo, koje postavljaju Rusija s jedne strane i SAD s druge strane, motivisati Evropu da se dalje kreće ka evropskim integracijama i da produbi tu integraciju, naglasio je Stiglic.
Profesor na Univerzitetu Kolumbija je upozorio da Evropska unija zavisi od Sjedinjenih Američkih Država u vojnom i tehnološkom smislu i podsetio da da Evropa koristi američki sistem satelita Starlink i klaud za skladištenje podataka, što je dovodi u osetljivu poziciju.
Prema rečima nobelovca, Evropska unija treba da više ulaže u odbranu i tehnologiju, kao i u istraživanje i razvoj koji su fokusirani na tehnologije budućnosti, pri čemu može da se osloni na višedecenijska iskustva SAD razvoja industrije i odbrambene politike.
Kao moguće rešenje je naveo i uvođenje poreza na korporacije i milijarderima, što bi moglo da popuni evropske fondove.
Foto: Screenshot Youtube / screenshot
On je kazao da Evropa sama sebe nije dovoljno oslobodila rizika zavisnosti od američke vojske i opreme, kao i od američke tehnologije i predala svoj ekonomski suverenitet.
Stiglic je kritikovao ekonomsku politiku predsednika SAD Donalda Trampa koga optužuje za gaženje vladavine prava i demokratije.
Takođe, Stiglic ističe da, kako je rekao, “tramponomika” ne funkcioniše i nije u interesu ni SAD niti ostatka sveta.
Evropa je, smatra američki ekonomista, poslednji bastion demokratije i ljudskih prava u modernom društvu i zato treba da ojača svoju samostalnost.
-Evropski projekat je izrazito značajan u ovom trenutku, jer nažalost ne možete da se oslonite na SAD, koje su nepredvidive i mogu da se ponaša na ovaj ili onaj način. EU jeste u ovom trenutku osnova današnje demokratije i najveća podrška ljudskim pravima, poručio je Stiglic.
Džozef Stiglic je američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija, kopredsednik Nezavisne komisije za reformu međunarodnog korporativnog oporezivanja (ICRICT) i glavni ekonomista Instituta Ruzvelt.
Stiglic je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2001. godine. Ranije je bio viši potpredsednik i glavni ekonomista Svetske banke, kao i dugogodišnji član i predsednik Saveta ekonomskih savetnika.
On je kritikovao dogovor Evropske unije i SAD o carinama postignut u julu nakon pregovora u Škotskoj, koji je označio za “kapitulaciju” EU.
Prema njegovim rečima, prvobitni pristup Evropske unije “nula za nula carina” (zero for zero) je bio ispravan pristup u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali na kraju je EU dobila carine od 15 odsto u zamenu za “ništa”.
Pritom, pristup evropskim tržištima je isto tako važan kao pristup američkim, evropska trgovina je veoma velika, tako da nije bilo razloga da Brisel u toj meri ustukne pred Vašingtonom, dodaje Stiglic.
Nakon dogovora o carinama, SAD su počele da traže još ustupaka više od Evrope, pre svega ustupanje po pitanju regulative kao što je Zakon o digutalnim tržištima (DMA) i Zakon o digitalnim uslugama (DSA), što je, prema rečima Stiglica, pokazalo da je trgovinsko primirje bilo samo privremeno.
Stiglic, čiji su roditelji koji su poreklom iz današnje Belorusije emigrirali u SAD, primetio je da je Amerika imala ranije velike koristi od imigranata dok se sada preokrenuo taj trend i mnogi američki naučnici i intelektualci poreklom iz drugih zemalja napuštaju Ameriuku kako bi se bavili istraživanjima.
-Mene duša boli kada vidim taj preokret u Americi, dodao je Stiglic.
Kako je rekao, tokom svojih studija u Evropi je zaključio da se evropski univerziteti mnogo više bave pitanjima nejednakosti i kolonijalizma u odnosu na američke akademske institucije.
Smatra da Evropa danas mnogo više obraća pažnju na probleme klimatskih promena nego SAD.
Stiglic je rekao da u današnjem svetu globalizacije međunarodni propisi nemaju fer odnos prema zemljama u razvoju jer samo doprinose nestabilnosti i neravnopravnosti, ali i da je ta nesputana globalizacija ostavila SAD bez industrije, pošto sada više ni brodove ne može samostalno da proizvodi.
-Nadam se i molim se da je Tramp samo privremeni fenomen, dodao je Stiglic.
Govoreći o svom iskustvu sa zemlja jugoistočne Evrope koje su prošle kroz tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, on je istakao da je veoma važno da se napravi čvrsta instuticionalna infrastuktura kako bi ekonomija mogla da funkcioniše.
Poručio je da je neophodan dobar pravni okvir za veću konkurentnost, upravljanje korporacijama i drugo.
Smatra da tzv. šok terapija koja je bila primenjena u nekim zemljama istočne Evrope kao što je Rusija nije donela rezultate jer je samo, kako je rekao, dala priliku nekim ljudima da kradu od drugih.
-To je kao priča o kornjači i zecu kada se ispostavilo da je kornjača bila uspešnija, primetio je Stiglic.
On je rekao da je najvažnije što je uticalo na uspeh ekonomija u tranziciji bio odnos sa Briselom odnosno pridruživanje EU i rad sa EU u izgradnji institucionalne infrastrukure.
Na pitanje šta misli o razvoju veštačke inteligencije, Stiglic je rekao da ova tehnologija ima ogroman potencijal koji bi, ako se ne kontroliše i ne usmeri na dobar kolosek, mogao da predstavlja opasnost koja može da nas uništi.
Prema njegovim rečima, najistaknutiji stručnjaci za veštačku inteligenciju, poput Džordža Hintona, su uporedili potencijal AI sa atomskom bombom.
Razgovor sa Stiglicom je vodio direktor Francuskog instituta u Srbiji Amos Rajhman, a dobrodošlicu su mu poželeli ambsador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat i ambasadorka Francuske Florans Ferari.
Stiglicu će sutra, 13. decembra u 17.00 časova, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biti svečano dodeljena nagrada “Miladin Životić” za 2025. godinu.
Nakon dodele nagrade, profesor Stiglic održaće javno predavanje pod nazivom “Sloboda, akademska zajednica i društveni i ekonomski napredak”, navedeno je na veb stranici Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
(Tanjug)
BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković – Radoznalost je njena supermoć
