“OGROMNA OPASNOST STVARANJE VELIKE ALBANIJE!” Stručnjak za bezbednost o naoružavanju Kosova i regiona: “Planiraju da završe proces SLEDEĆE GODINE”

Države regiona ubrzano kupuju teško naoružanje, podižu vojne budžete i prilagođavaju se novim bezbednosnim doktrinama NATO-a i Evropske unije. Iza zvaničnih objašnjenja o “odbrambenim potrebama” i “odvraćanju pretnji” ostaje otvoreno pitanje – da li je reč isključivo o globalnoj geopolitičkoj dinamici ili se region tiho priprema za nove nestabilnosti.

O razlozima masovnog naoružavanja Balkana, ulozi velikih sila i posledicama po Srbiju, za Blic TV govorio je Božidar Forca, šef katedre za bezbednost na Fakultetu za poslovne studije i pravo.

Trampov pritisak na Evropu

Forca podseća da je većina balkanskih zemalja deo NATO saveza, što direktno utiče na njihove vojne budžete i odluke o naoružavanju.

– Kada je pitanju region, sve zemlje su članice NATO osim Srbije i Bosne i Hercegovine. Oni su, kada je u pitanju izdvajanje za odbranu i naoružavanje do kraja 2024. trebalo da dostignu maksimum od 2%. To je poznato i to je usvojeno na NATO samitu još 2014. Sve zemlje NATO, osim njih 8, do kraja 2024. godine stigle su taj nivo od 2%.

Prema njegovim rečima, 2025. godina bila je ključna kao rok za ispunjavanje NATO obaveza, ali su zahtevi ubrzo dodatno pooštreni.

– Tramp, kada je došao u Brisel, ne samo da ih je prekorio što nisu stigli na 2%, nego je dao ultimatum da zemlje izdvajaju čak 5% budžeta za odbranu u narednih deset godina.

Forca ističe da povećanje izdvajanja za odbranu nije samo bezbednosno, već i ekonomsko pitanje.

– Tramp je prvi izašao sa zahtevom da se izdvaja 5% BDP-a za NATO. To njemu odgovara, to je lični interes Amerike. Amerika je blizu 5%. I on kad dođe do 5%, Evropljani, ako to prihvataju, oni će od njega kupovati naoružanje. Tramp se neće takmičiti s Evropom, nego sa Rusijom.

S druge strane, Evropska unija, prema njegovim rečima, zauzima još tvrđi stav.

– Evropska unija šalje vrlo oštar, negativan i upozoravajući ton. Evropska unija, u suštini, tera zemlje da se naoružavaju za sukob sa Rusijom. Zemlje Evropske unije imaju još jači ultimatum nego zemlje koje su u NATO. Jer, otići će Tramp, a Evropska unija ostaje. A za naoružavanje je opredeljeno 800 milijardi.

Sme li Kosovo da se naoružava?

Posebnu pažnju izaziva pitanje Kosova i formiranja tamošnjih oružanih snaga, što Forca ocenjuje kao pravni i politički paradoks.

– Prema Rezoluciji 1244, na Kosovu niko osim KFOR-a ne sme biti naoružan. Šta je uradilo Kosovo? Iako je tu EULEKS, iako je tu UNMIK, iako je tu KFOR, Kosovo je protivpravno i jednostrano proglasilo nezavisnost.

Forca podseća da je proces stvaranja kosovskih oružanih snaga započet zakonima iz 2018. godine.

– 2018. godine doneli su tri zakona stvarajući svoje oružane snage. I za 8 godina, znači 2026. godine, taj proces treba da bude završen. Nema pravde, nema prava. Pravo izgleda vredi onoliko koliko dozvole velike sile.

Forca Kosovo vidi kao presedan u međunarodnim odnosima.

– Administracije Bila Klintona i Tonija Blera ubeđivale su Srbiju – Kosovo je izuzetak. Nema izuzetka u međunarodnom pravu, može biti presedan. I Kosovo jeste presedan.

Da li naoružavanje tzv. Kosova predstavlja problem za Srbiju?

– Naoružavanje Kosova, da budemo iskreni, nije pretnja kada se uzme u obzir odnos snaga vojske Srbije i oružanih snaga tzv. Kosova. To naoružavanje je u stvari pretnja za Srbe koji žive na Kosovu.

Forca zaključuje da je Kosovo i Metohija centralno bezbednosno pitanje Balkana, sa potencijalom daljih destabilizacija.

– Očekujem strašan pritisak na Srbe sa KiM da se isele, sve dok ih potpuno ne izbace sa teritorije Kosova. Najveća pretnja na ovim prostorima je upravo Kosovo i mogućnost stvaranja Velike Albanije.