Америчка канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) одобрила је додатне две недеље за завршетак преговора о куповини руског удела у НИС-у, померајући рок на 6. јун.
Након што су преговарачке стране, МОЛ и Гаспромњефт, добиле нови рок од ОФАК-а, Раша Којчић, некадашњи помоћник министра енергетике, оцењује за емисију “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда да је ово сигнал да преговори ипак иду узлазном путањом.
“Позитивно је што су преговарачке стране добиле продужетак рока. То значи да је и ОФАК препознао да се ствари померају у позитивном правцу. Када се у оваквој индустрији говори о ‘техничким питањима’, то је израз за веома гломазне уговоре између гиганата где се мора водити рачуна о сваком детаљу“, наводи Којчић.
Професор Александар Маџаревић са Рударско-геолошког факултета додаје да је у питању “виша математика“ енергетског сектора.
“У питању је вредност имовине која се мери милијардама. Важно је утврдити како ће се та имовина одржавати и којим ће се принципима управљати у будућем партнерству”, рекао је Маџаревић.
Панчево – технолошки драгуљ и “камен спотицања“
Саговорници истичу да је Рафинерија у Панчеву кључни адут Србије. Са Нелсоновим индексом сложености од 9,6, она далеко превазилази европски просек (између 5 и 6), што јој омогућава да из сирове нафте извуче максималан проценат најтраженијих горива.
“Рафинерија није само произвођач бензина и дизела. Она храни Петрохемију сировим бензином, снабдева путарску привреду битуменом и обезбеђује стабилност целе индустрије. То је једна од најмодернијих рафинерија у овом делу Европе“, истиче проф. Маџаревић.
Ипак, Којчић упозорава на реалност пословања под санкцијама. “НИС је више од годину дана под великим притиском. Отежана је набавка резервних делова и сарадња са западним банкама. Иако рафинерија ради пуним капацитетом, пословање у овим условима није нимало релаксирано”, каже Којчић.
ОФАК: “Продужена рука” глобалне политике
На питање о улози ОФАК-а, професор Маџаревић објашњава да се њихове одлуке не смеју посматрати изоловано.
“ОФАК је продужена рука америчке администрације која спроводи рестриктивну политику. То је механизам који се пресликава на цео индустријски свет. Нафта је данас ‘трусно тло’ и најплодније место за берзанска мешетарења, где се преламају интереси великих сила“, објашњава Маџаревић.
Којчић додаје да је и само глобално тржиште нафте у нестанку равнотеже, наводећи примере из Персијског залива и Немачке, где је заустављање транспорта нафте приморало државе да у ходу траже алтернативне правце снабдевања.
Србија планира јачање позиције у НИС-у
Као одговор на изазове, Србија планира повећање свог власничког удела у НИС-у за додатних 5 одсто. Саговорници се слажу да је ово стратешки потез.
“То је прилика да се исправе пропусти из ранијих аранжмана“, каже професор Маџаревић.
“Највећа замерка струке је била немогућност истраживања нових лежишта на нашој територији. Јачањем удела, држава добија већи утицај да се тај сегмент активира, што је витално за нашу енергетску будућност, без обзира на транзицију ка зеленим изворима енергије”, наводи Маџаревић.
Шта нас чека током лета?
Иако тензије на Блиском истоку могу довести до скока цене нафте типа „Брент“ на 81 до 100 долара по барелу, стручњаци не очекују несташице на домаћим пумпама.
“Србија тренутно има залихе које покривају 120 до 150 дана уобичајене потрошње. Искуство из 2009. године, када смо имали велику гасну кризу, научило нас је лекцији о диверсификацији. Данас, захваљујући складишту у Банатском Двору и закупљеним капацитетима у иностранству, наш индекс енергетске стабилности је знатно бољи и ближи просеку Европске уније“, закључује Маџаревић.
Којчић на крају додаје: “Не очекује се летња криза, али ситуација захтева опрез. Држава има механизме да интервенише и амортизује евентуалне ценовне шокове”.
Све ово је део једног ширег престројавања светских сила које се, нажалост, најчешће прелама преко ‘црног злата’, закључују саговорници Радио Београда.
