Како препознати када кошаркаш заиста утиче на игру своје екипе?
Основне статистичке категорије у виду поена, скокова и асистенција су добар показатељ, али то не значи да ће његов тим побеђивати.
Гледањем игре добија се реалнија слика, али око често не може да разликује естетско од доброг.
Колико играч значи екипи највише се види када није на паркету и када се игра тог тима буквално распадне.
Леброну се то дешавало у Кливленду, Стеф Кари је имао сличне периоде у Вориорсима, а Тим Данкан и Дирк Новицки у својим тимовима у Тексасу.
Игра Денвера не постоји без Николе
Ове сезоне, Јокић највише утиче на игру у досадашњој каријери.
Узмимо за пример разлику коју су Нагетси остваривали са Јокићем на паркету. У мечу против Атланта хокса Денвер је док је Никола био у игри остварио 31 поен плуса.
У победи против Јуте џез Нагетси су са њим профитирали са 20 поена више у односу на ривала.
Против Детроит Пистонса цифра је износила 25 поена.
Највећа разлика се видела ипак на мечу против Голден Стејта. За време његове игре, Денвер је профитирао 23 поена, док је са његовим одсуством имао 19 поена мање, што доноси укупно 42 поена разлике.
Нагетси би са својим МВП-јем док је на паркету имали пет поена предности, а када је излазио и на два минута, ратници би долазили до преокрета који би нестајао са Николиним повратком.
Јокић је битнији за тим од Леброна и Џордана
Док је Никола на паркету, његов тим ове сезоне постиже 31 поен више на 100 поседа. Денвер са њим има 124 поена на 100 поседа чиме је најбољи у лиги, док је без њега са 93 најлошији.
У периоду између 2015. и 2017. и златне ере Голден Стејта када је Стеф Кари био убедљиво најбољи офанзивни играч у лиги Вориорси су са њим имали тачно 15 поена на 100 поседа више од ривала.
Последње три године, Јокић Нагетсима у просеку доноси 23 поена на 100 поседа више што га чини убедљиво најбољим офанзивним играчем у последњим деценијама и остали му нису ни близу.
“BPM” (Box +/-) убедљиво на страни џокера.
Ова статистичка категорија сабира основне статистичке категорије кошаркаша и пореди их са просеком у лиги.
BPM се посматра кроз 100 поседа, 0.0 је просек, те што је број већи играч је бољи. Примера ради, када кошаркаш има -2 док је на паркету требало би извршити измену, док је све преко пет у минусу изузетно лоше.
До сада је само 16 кошаркаша у лиги имало “BPM” изнад током сезоне. Џордан је успевао то да постигне седам пута, Леброн пет, Јанис три, док Јокић то успева константно од доласка у лигу.
Јокић је у последњих пет сезона имао изједначен или виши “BPM” него Леброн Џејмс и Мајкл Џордан у најбољим сезонама у каријери.
Разлика између лепог и доброг код Николе не постоји
Одмах по уласку на паркет, види се да је џокер далеко бољи од свих осталих играча на паркету.
Од обруча до линије 7,24 не постоји место на паркету са којег Јокић не може да наштети противничкој екипи.
Ситуације испод коша решава готово аутоматски. Снагом може лако да поентира против најбољих дефанзивних центара у лиги.
Због велике доминације испод обруча, тимови су приморани да га бране скупљањем и натерају га да избачајем паса напоље погреши или да се труде да га што више удаље од коша.
Ови системи су били изузетно делотворни против великих доминантних центара, али нису против Јокића јер он то кажњава скоро сваки пут.
Лако проналази отворене играче на шуту за три поена, и то су Нагетси у досадашњем делу сезоне скупо кажњавали јер су статистички по процентима међу најбољим шутерским тимовима тренутно.
Остала је друга опција, да га отерају од коша. Ово је у прошлогодишњем плеј-офу вероватно и коштало Денвер борбе за прстен јер је Никола шутирао скромних 25 одсто на скоро пет узетих шутева.
Током тренутне сезоне ово није више опција јер Јокић на више од четири тројке по мечу ове сезоне погађа 50 одсто.
“Џокер” учествује у сваком поседу Нагетса, и више од тога.
Лопта је код Николе 114 пута у току меча, што је скоро 20 додира више од Тајриса Халибертона код којег је лопта 97 пута.
Колико је то велика ствар говори податак да Нагетси имају 100 поседа на једној утакмици.
Статистика није увек довољна за поређење са најбољима
Статистика није пријатељ спортиста јер колико год тога говори ипак на крају није довољна.
По много статистичких параметара Јокић је најбољи играч који је стао на кошаркашке паркете, нажалост заоставштина и поп-културолошки утицај још увек нису довољно велики да може да уђе у конверзацију са најбољима који су икада играли спорт под обручима.
По бројкама, репрезентативац Србије најутицајнији је кошаркаш у историји НБА лиге, али то нажалост није довољно да би се подизали и екипни трофеји.
Од свог доласка у лигу Никола није имао довољно добре саиграче уз себе који би му помогли да освоји више титула, а тешко је поверовати да може да дође до још пет и изједначи се са Џорданом.
Николи на руку не иде ни то што у каријери никада није чинио велику тројку, како американци воле да назову три суперзвезде у једном саставу.
