уторак, 12.05.2026, 05:50 -> 05:56
Извор: Први програм Радио Београда
Шта се дешава када пуњач за телефон, дечја играчка или чак аутомобил који возите постану безбедносни ризик? Систем за брзу размену информација о опасним производима (НЕПРО) у Србији служи као прва линија одбране. Мирјана Станчић из Министарства унутрашње и спољне трговине објашњава како функционише овај систем, зашто је у последње време на листи све више аутомобила и каква су права потрошача.
Досије НЕПРО: Од играчака до аутомобила – како препознати опасне производе на српском тржишту
У бази система НЕПРО тренутно се, поред уобичајених предмета попут кућних апарата и одеће, налази значајан број објава које се односе на аутомобилску индустрију. Према речима Мирјане Станчић, контакт тачке овог система, оваква слика на сајту не треба да плаши грађане, већ указује на одговорно пословање.
Опозив аутомобила – шта треба да ураде власници
Код аутомобила се углавном спроводи мера опозива од потрошача. Станчић наглашава да то не значи да је сваки аутомобил одређене марке лош.
“То значи да сви они потрошачи који се препознају – да ли је њихов аутомобил, тип, модел или робна марка у опсегу који је објављен на сајту ‘НЕПРО’ – треба да се јаве овлашћеном сервисеру. Тамо ће бити извршена поправка, односно довођење у стање које не може да угрози безбедност њих или других учесника у саобраћају, о трошку овлашћеног сервисера”, објашњава Станчић.
Она истиче да су ове мере често добровољног карактера и резултат добре пословне етике увозника који прате своје производе и реагују чим уоче неправилност. Додатни ниво заштите пружа и сарадња са Агенцијом за безбедност саобраћаја, која је повезала техничке прегледе, па власници возила на лицу места могу добити информацију да ли је њихово возило предмет опозива.
Шта се најчешће налази на “црној листи”
Током прошле године забележено је 150 објава. На листи су се, поред моторних возила, нашли кухињски прибор, електрични уређаји, опрема за децу, намештај и машине. Ризици су различити – од хемијских једињења у играчкама до опасности од пожара код електричних апарата.
“Углавном се ради о могућности да неки од тих производа могу да изазову повреде потрошача или пожар. Нешто у мањем обиму, то су хемијски ризици, ризици од опекотина, посекотина или ризик по животну средину”, наводи Станчић.
Три опције за потрошаче
Уколико грађани на сајту nepro.gov.rs пронађу производ који поседују, први корак је обраћање продавцу. Према закону, трговац је у обавези да купцу омогући једну од три опције: повраћај новца, довођење производа у исправно стање, односно замену производа за други.
Станчић додаје да до информација о опасним производима долазе путем тржишног надзора инспекцијских служби, директним обавештењима од савесних привредних субјеката, али и кроз међународне базе података попут европског “Safety Gate-a”.
Онлајн куповина и значај декларације
Систем надзора обухвата и све популарнију онлајн куповину путем глобалних апликација. Мирјана Станчић истиче да је фокус тржишног надзора увек на самом производу и његовој усаглашености са безбедносним стандардима, без обзира на начин куповине.
На питање да ли у продавници треба веровати сопственом осећају или декларацији, она нема дилему:
“Ја бих се одлучила за декларацију. Онај ко је ставио декларацију на било који производ мора у моралном, етичком и законском смислу да стоји иза онога што је написано. Оно што пише на декларацији мора да буде апсолутно тачно, прецизирала Мирјана Станчић, гостујући у емисији Првог Радио Београда “У ритму дана”.
