Предлог закона о Правосудној академији у средишту реформе
Говорећи о актуелним реформским процесима, Министар правде Ненад Вујић је издвојио Предлог закона о Правосудној академији, који је Влада утврдила, нагласивши да је реч о једном од најважнијих закона у оквиру реформске агенде, Акционог плана и испуњавања прелазних мерила у Поглављу 23.
Према његовим речима, нови систем засниваће се на проверама знања, припреми кандидата и принципу заслуга приликом избора судија и јавних тужилаца.
“Основна новина је да за судијске и тужилачке помоћнике, који буду запослени у судовима и тужилаштвима на дан ступања тог закона – то је 1. март 2027. године – неке новине не важе. Они и даље могу улазити у правосуђе по старом систему, односно могу или улазити у Правосудну академију или полагати само тест код Високог савета”, објаснио је Вујић.
Прелазни период до 2030. и обавезне сталне обуке
Вујић је навео да је од марта 2027. до 2030. године предвиђен прелазни период током којег ће систем постепено бити прилагођаван новим решењима.
У том периоду кандидати ће моћи да бирају између претходне обуке на Правосудној академији или полагања теста пред Високим саветом судства, односно Високим саветом тужилаштва.
Закон доноси и новине у области сталног стручног усавршавања запослених у правосуђу.
Одлуке о сталној обуци судија и јавних тужилаца доносиће надлежни савети, док ће обуке за судску и тужилачку администрацију организовати Министарство правде и Правосудна академија, у сарадњи са репрезентативним синдикатима.
Вујић је истакао да су сталне обуке неопходне због процеса дигитализације, јер примена савремених технологија захтева додатно усавршавање свих који раде у систему.
Измене закона о судијама и јавном тужилаштву
Влада је, уз Закон о Правосудној академији, утврдила и измене Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву.
Како је навео Вујић, изменама се мења начин доказивања стручности и оспособљености за обављање судијске, односно јавнотужилачке функције.
Као услов за избор предвиђена је завршена претходна обука на Правосудној академији, чије ће трајање зависити од дужине радног искуства након положеног правосудног испита.
За кандидате са најмање искуства обука ће трајати две године, за оне са више од две године радног искуства годину дана, са више од четири године шест месеци, а са више од шест година три месеца.
“То није усмерено на неко малтретирање. Више је циљ те претходне обуке да се кандидати спреме на адекватан начин”, рекао је Вујић.
Анализа судске мреже и убрзање судских поступака
Осврћући се на дуготрајне судске поступке, Вујић је подсетио да Министарство правде не може да издаје наредбе судовима и тужилаштвима, јер су судови независни, а тужилаштво самостално.
Ипак, Министарство, како је навео, спроводи више институционалних мера које би требало да допринесу ефикаснијем раду.
У току је анализа судске мреже, укључујући и раније планирану поделу Трећег основног суда на трећи и четврти основни суд, како би се растеретили постојећи капацитети и омогућио бржи приступ грађана правди.
Паралелно с тим припремљене су измене Законика о кривичном поступку, које се налазе у Европској комисији ради добијања мишљења о усклађености са европским директивама.
Истовремено се анализирају Закон о парничном поступку и Закон о извршењу и обезбеђењу како би се убрзало решавање парничних и извршних поступака.
“Имамо ону стару изреку: правда је спора, али достижна. Ипак, треба да је напустимо и да кажемо једну другу ствар, а то је да спора правда је негација правде. Јер, ако чекате решење свог спора предуго, онда не можете да остварите своја права”, поручио је Вујић.
Дигитализација правосуђа и границе примене вештачке интелигенције
Говорећи о развоју е-суда, е-писарнице и електронске доставе, Вујић је нагласио да дигитализација мора да иде упоредо са очувањем доступности правде свим грађанима.
“Ми нисмо обавезни да будемо ни дигитално писмени, ни да имамо имејл. Зато морате да направите баланс – да правда буде доступна грађанима, али истовремено да унапређујете е-суд, е-писарницу и друге апликације које олакшавају рад судова и приступ правди”, рекао је Вујић.
Осврћући се на примену вештачке интелигенције у правосуђу, министар је указао да она може бити користан алат у претрази судске праксе и анализи предмета, али не и замена за судијско одлучивање.
“Судија је тај који треба да пресуђује. Вештачка интелигенција нема морал, нема слободно судијско уверење, нема ширу слику – она има одређени алгоритам”, нагласио је Вујић.
До краја године измене Кривичног законика и нова кривична дела
Говорећи о плановима Министарства правде до краја године, Вујић је најавио више законских измена које произлазе из процеса европских интеграција и усклађивања са прописима Европске уније.
Крајем августа очекују се измене Закона о лобирању, а потом и обимне измене Кривичног законика, које обухватају више од 90 чланова.
Међу најважнијим новинама су увођење кривичног дела обљубе без пристанка, санкционисање обуке малолетника за употребу оружја, усклађивање одредаба из области борбе против корупције, насиља у породици и партнерским односима, као и увођење нових еколошких кривичних дела ради усаглашавања са прописима Европске уније.
Вујић је навео да је Министарство правде завршило свој део посла и доставило предлоге Европској комисији, а да ће се законска решења пред посланицима Народне скупштине наћи након добијања мишљења Брисела о њиховој усклађености са европским прописима.
