Kako vreme odmiče, Nenad Lalatović sve više osvaja srca ljubiteljima fudbala u Srbiji. Čak je došlo do toga da mu navijači Partizana aplaudiraju, iako su u prošlosti umeli brutalno da ga vređaju.
Sada se odnos između čuvenog zvezdaša i “grobara” drastično promenio i to je moglo da se vidi posle utakmice na stadionu “JNA”, gde je Novi Pazar izgubio sa 2:1.
Foto: ATA Images
I ne samo to, već su pojedini navijači poželeli da popularni Lalat postane trener njihovog kluba! Zaista, malo ko je očekivao da će se jedna mržnja pretvoriti u ovakvu ljubav.
Komentar na to je imao i Nenad Lalatović, koji je u razgovoru za portal “Sportinjo” otkrio da mu godi “interesovanje” pristalica crno-belih da preuzme tim, ali i da je tako nešto teško izvesti.
– To je jako lepo sa njihove strane. Drago mi je ako žele nekoga kao što sam ja, da budem njihov trener. Lepo je čuti. Sad, da li je to izvodljivo… Mislim da je to teško izvodljivo, samim tim kad se zna da sam ponikao u Crvenoj zvezdi, da sam bio kapiten Crvene zvezde i bio trener Crvene zvezde. Ne bih mnogo komentarisao na tu temu, ali u svakom slučaju hvala tim ljudima koji bi voleli da me vide na klupi Partizana – poručio je Lalatović za Sportinjo.
Naš sagovornik je onda prokomentarisao subotnji susret između Partizana i Novog Pazara.
– Bila je sjajna atmosfera na stadionu. Mi smo napravili dobar rezultat samim tim što smo ušli u plej-of i dobro smo odigrali utakmicu bez četiri standardna igrača. Prijatno sam se iznenadio što nije bilo nikakvih vređanja od navijača Partizana ka meni. To mi je jako drago, mislim da sam to i zaslužio. Ne bih voleo da dobijem tako pogrdne reči ni od koga, a pogotovo ne od navijača Partizana. Zahvalan sam im što su me na kraju čak i ispratili aplauzom. To mi se prvi put desilo – izjavio je Lalatović.
Foto: ATA Images
Utisak je da sve više ljudi počinje da gaji simpatije prema Lalatoviću.
– Drago mi je što ljudi napokon prepoznaju kakav sam čovek. Prvo je potrebno neko da me upozna da shvati da nikada nikome nisam naudio, nikad nisam ništa loše rekao, svakog poštujem, svakog cenim, svako se bori i trudi za svoje parče hleba za svoju porodicu, kao što se trudim i ja – rekao je Lalatović, pa u istom dahu nastavio:
– Ako u životu mogu da pomognem, pomogao sam, nikad nisam nikome odmogao. Takav sam čovek. Ne postoji čovek koji mi priđe da mu ne posvetim pažnju. Da li je to neko ko je sa ulice, neko ko prosi ili kada je na nekom najvišem nivou, prema svima sam isti. Ne postoji dete bilo kog uzrasta da mi priđe, a ja da ga ne zagrlim, ne poljubim, da se ne slikam s njim… Nisam neko ko okrene glavu kada mu priđe. Štaviše…
Ipak, postoje izuzeci koji Lalatovića ponekad dovedu do ludila.
– Ponekad tako skočim nekad kada neko uvredi moju majku, porodicu, tad možda odreagujem. Ali drago mi je što toga više nema, što su ljudi prepoznali da sam kroz život prošao svašta i da sam se toliko namučio. Ne bih ni neprijatelju poželeo da prođe ono što sam ja prošao. Drago mi je što su ljudi shvatili kakav sam – priznao je Lalatović.
ATA Images
Na konstataciju da možda ljudi zbog navijačke ostrašćenosti ne vide kakva je Lalatović osoba, on je odgovorio:
– Ne mrzim Partizan. Možda ne navijam za Partizan, odrastao sam u Crvenoj zvezdi, ali ne mrzim Partizan, ne mrzim nijednog igrača Partizana, ne mrzim nijednog trenera Partizana, nijednog navijača Partizana, ne mrzim nikog! Ružno je mrzeti. Mogu da ne navijam za nekog, ali nikada da mrzim. Na primer, jedan sam od retkih zvezdaša koji je za Željka Obradovića rekao da je za mene najbolji trener uz Duška Vujoševića.
Onda je dodatno objasnio koliko ga je pogodila smrt legendarnog trenera.
– Meni je bilo jako žao što je otišao Duško Vujošević, a sad neki kažu da se možda smirila situacija zato što sam rekao za Duleta to što jesam. Nisam ja to rekao da bi se smirila situacija, već zato što je otišao jedan veliki čovek, veliki trener. Košarka je izgubila velikog čoveka kao što je Duško Vujošević. Nisam to rekao da bih uzeo simpatije navijača Partizana, već što mi je stvarno žao. Znam da je bio porodičan čovek, veliki trener, da je bio svim tim igračima bio kao otac. Dobar čovek, dobar trener… – naglasio je Lalatović.
Starsportphoto©
Zanimljivo, kada je napuštao teren stadiona Partizana, Lalatović se prekrstio, a kako je rekao, “grobari” su ga zamolili da to učini.
– Jeste, “grobari” su mi rekli: “Prekrsti se, Lalate”. Naravno, moja vera je pravoslavna i naravno da sam se prekrstio. Volim svoju veru, volim moju Srbiju, pitali su me da se prekrstim, a meni u Novom Pazaru nikada to niko nije zamerio. Štaviše, oni poštuju to što sam pravoslavac i ja poštujem njihovu veru. Kroz karijeru sam se pred svaku utakmicu prekrstio i pogledam ka Bogu i pošaljem poljubac svojoj majci. I taj medaljon moje majke nosim stalno u ruci i kad god se krstim, prekrstim se zbog nje i naravno zato što je to moja vera – zaključio je Lalatović.
