NEMAČKA UŠLA U NAJVEĆU DUŽNIČKU KRIZU U ISTORIJI: Stručnjaci upozoravaju na veliki problem

INVESTICIONI savet u Nemačkoj upozorava da se veliki investicioni paket od 500 milijardi evra sprovodi suviše sporo i neefikasno, uz preporuku da se više sredstava usmeri ka lokalnim samoupravama kako bi se ubrzala realizacija projekata.

Investicioni savet stoga preporučuje da se veći deo sredstava stavi na raspolaganje jedinicama lokalne samouprave.

Pravac je u principu dobar, ali implementacija još nije dovoljno brza, a novac se i dalje ne usmerava dovoljno tamo gde je najpotrebniji. Tako se može rezimirati prvi izveštaj Investicionog saveta o posebnom fondu vrednom 500 milijardi evra.

Investicioni savet je prošle jeseni osnovao nemački ministar finansija, Lars Klingbajl, iz SPD-a, s ciljem da nezavisni stručnjaci prate kuda ide novac iz velikog investicionog paketa.

Radu tela prisustvuje sedam počasnih članova, među kojima preduzetnik Harald Krist, bivša članica upravnog odbora SAP-a, Sabine Bendik, profesorka An-Kristin Ahlajtner s Tehničkog univerziteta u Minhenu, i bivši gradonačelnik Manhajma, Peter Kurc.

Zaključak članova saveta je jasan: način korišćenja posebnog fonda može se i dalje značajno poboljšati. Ističe se nedostatak sveobuhvatne strategije koja bi jasno pokazala kakvu budućnost nemačka savezna vlada želi da izgradi tim novcem.

– Ono što nedostaje jeste zajednička vizija budućnosti koja prevazilazi granice pojedinačnih ministarstava – rekao je Harald Krist, predsednik Investicionog saveta, piše DW.

Pitanje je, dakle, kako bi Nemačka trebalo da izgleda u narednim godinama i koje su investicije najvažnije za realizaciju takve vizije.

Investicioni savet postavlja niz pitanja, a trenutna dinamika investicija, po mišljenju, Saveta, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

Prošle godine je iskorišćeno 14 milijardi evra, odnosno 74 odsto sredstava planiranih iz posebnog fonda.

Savet navodi činjenicu da su krediti podignuti relativno kasno, dok je i zakonski okvir usvojen sa zakašnjenjem.

Za 2026. godinu, kako objašnjava Krist, slika je neujednačena. U prva četiri meseca isplaćeno je 11,2 milijarde evra, što odgovara 28 odsto planiranih saveznih sredstava. Prema njegovoj proceni, implementacija se trenutno odvija u skladu sa planom. Međutim, svaka isplaćena milijarda ne znači automatski i veći investicioni pomak. Savezne pokrajine su do sad dobile samo jedan odsto sredstava koja su im namenjena. Drugim rečima, proces je počeo, ali napreduje veoma sporo.

Ovo je jedno od ključnih pitanja s kojima se ministar finansija, Lars Klingbajl, suočava već mesecima.

– Razumem nestrpljenje građana, često ga i sam osećam, ali vidim da se promene osećaju postepeno – rekao je Klingbajl prilikom predstavljanja izveštaja i dodao:

– Ovo je generacijski projekat koji će trajati dvanaest godina.

Klingbajl već neko vreme mora da odgovori na pitanje zašto građani još nisu videli konkretne efekte investicionog programa od 500 milijardi evra.

Zašto se građevinske mašine i veliki infrastrukturni projekti koje je ministar često najavljivao u Bundestagu još nisu pojavili na brojnim lokacijama?

I, konačno, da li se zaista ulaže u prave projekte?

Nedostatak jasne strategije

Profesorka An-Kristin Ahlajtner sugeriše da savezna vlada Nemačke trenutno ne ulaže dovoljno efikasno. Po njenom mišljenju, novac sam po sebi nije garancija rezultata ako se ne koristi planirano i strateški.

Ona posebno upozorava na nedovoljnu koordinaciju u oblasti nauke i razvoja. Kao primer navodi činjenicu da se nauka finansira istovremeno iz Fonda za klimu i transformaciju, saveznog budžeta i posebnog fonda, ali bez jasne zajedničke strategije.

– Razlika između onog u šta ulažemo i onoga što bismo mogli da postignemo je ogromna – kazala je Ahlajtner.

Investicioni savet stoga preporučuje da se veći deo sredstava stavi na raspolaganje lokalnim samoupravama.

Harald Krist je podsetio da su lokalne samouprave odgovorne za oko 40 odsto svih javnih investicija i približno 60 odsto javnih investicija u građevinske projekte. Istovremeno, upozorio je da se lokalne vlasti suočavaju s budžetskim deficitom od 31,9 milijardi evra.

Prvi izveštaj Investicionog saveta tako pruža početni bilans stanja implementacije posebnog fonda vrednog 500 milijardi evra. Novi izveštaj se očekuje do kraja godine, a trebalo bi da pokaže da li će se planirana sredstva zaista brže i u većem obimu koristiti u narednim mesecima.

(Dojče vele)

BONUS VIDEO: ŠTRAJK U NEMAČKOJ: Socijalni radnici traže povećanje plata