Да ли број становника расте или опада? Одговор на то питање веома је важан, и то не само политичарима. Јер тамо где број становника расте, морају да га прате и станоградња, школе и саобраћај. Тамо где опада, инфраструктура и основне јавне услуге морају да функционишу са мање људи.
То звучи једноставније него што јесте. Један од многих примера: водоводне и канализационе цеви пројектоване су за одређене количине. Када кроз њих протиче знатно мање воде, она се дуже задржава у цевима.
Тиме се погоршава квалитет воде, микроорганизми се лакше размножавају, а цеви морају чешће да се испирају. Смањивање обима мреже је скупо.
Немачка ће имати више пензионера и мање запослених
Број становника у Немачкој могао би до 2045. да се смањи на око 81,8 милиона. То би било 1,7 милиона људи мање него крајем 2025. године.
Тај прорачун објавио је Берлински институт за становништво и развој у новој студији, израђеној у сарадњи са Фондацијом Вистенрот.
Само смањење броја становника није главни проблем. Веће последице имаће то што ће бити све више пензионера, а све мање запослених. Њихов број могао би до 2045. да се смањи за 4,7 одсто на нивоу целе земље.
“Генерације бејби-бумера одлазе у пензију, а за њима долазе знатно малобројније генерације. Број рођених опада, а досељавање не надокнађује све већу разлику између броја умрлих и рођених“, рекла је председница Института Катарина Хинц на представљању студије у Берлину.
Бејби-бумерима називају се људи рођени шездесетих година прошлог века. Тада се у свакој генерацији рађало милион деце и више. Потом је стопа наталитета драстично пала, практично се преполовила.
Привреда одређује будућност региона
Немачка се смањује, али не свуда подједнако. Савезна Република има федерално уређење. Постоје савезни ниво, покрајине и општине.
Најнижи ниво подељен је на укупно 400 округа и градова. Управо њих студија анализира помоћу система оцењивања који обухвата 26 показатеља из области демографије, привреде, образовања и социјалних прилика.
Резултат изненађује.
“Добро познате разлике између истока и запада, севера и југа, града и села говоре само део приче“, оценила је Хинц.
У будућности ће, још много више него данас, пресудно бити колико је неки регион економски привлачан и, захваљујући томе, финансијски добро стоји.
“Неки региони ће у наредним годинама изгубити знатан број становника и радника, док ће други наставити да расту. Чак и унутар истока, југа и руралних подручја продубљује се демографски и економски јаз“, рекла је Хинц.
Демографске промене траже политичку акцију
“Демографске промене одвијају се сада, пред нашим очима, и осећају се свуда“, упозорава председница Института.
“Њихове последице могу да се ублаже, али више не могу да се избегну. Што дуже чекамо, то ће маневарски простор бити мањи.“
Фредерик Зикстус из Берлинског института нагласио је да готово свуда има више умрлих него рођених, што је последица деценијама ниских стопа наталитета. Последица је јасна: о кретању броја становника неког региона одлучују досељавање и одсељавање.
Досељавање из иностранства протеклих деценија доприносило је стабилизацији демографских кретања. Међутим, старење друштва више не може да се заустави само миграцијама.
Према студији, неколико предуслова важно је да би неко место привлачило досељенике и из иностранства и из других делова Немачке.
Радна места са добрим условима и примањима, довољно радника за предузећа, финансијски добро опремљене општине, могућности за бригу о деци за породице и функционалан саобраћај.
Берлин предњачи у расту становништва
Многи велики градови вероватно ће наставити да расту, рекао је Мануел Слупина из Фондације Вистенрот. Према студији, предњачиће Берлин.
Број становника немачке престонице требало би да порасте за готово десет одсто. Али људе привлаче и Хамбург, Франкфурт на Мајни, Минхен и Диселдорф, као и Лајпциг, Дрезден и Потсдам.
Ипак, класичне разлике између града и села не важе свуда, наводе аутори. Вероватно ће расти и околна подручја бројних великих градова. Док се млади чешће селе у метрополе, породице са децом радије одлазе у околину.
Међу губитницима су и многи велики градови на западу Немачке, попут Бремена, Дуизбурга, Дортмунда и Кајзерслаутерна. Они су економски све мање привлачни.
На самом зачељу листе налазе се бројна слабо насељена подручја у Немачкој, многа од њих на истоку земље.
Регионима предстоји надметање за раднике
Од 20 округа и градова који нису у саставу округа са најлошијим укупним оценама, њих 12 налази се у источној Немачкој.
У претходном истраживању, из 2019. године, било их је пет. Управо тамо број радно способних људи нарочито снажно опада: према студији, до 2045. могао би да се смањи и до 18 одсто.
Надметање за раднике зато ће постати један од кључних демографских изазова, наводе аутори студије.
У том надметању најбоље шансе дају се двема јужним немачким покрајинама, Баварској и Баден-Виртембергу. Баварска се истиче пре свега привредом која у многим местима добро послује и функционалним тржиштем рада.
У Баварској су и жене, старији и људи без немачког пасоша чешће запослени него у другим деловима земље. Ранг-листа показује да економски успешни региони боље укључују различите групе становништва у тржиште рада него слабији региони.
Решења морају да се траже у регионима
За Мануела Слупину резултати студије указују на велику потребу за политичким деловањем.
“Колике регионалне неједнакости заправо може да поднесе политички циљ уједначених животних услова?“, пита он, позивајући се на немачки Основни закон.
Према Уставу, Савезна Република поставила је себи политички циљ да људи, независно од места становања, имају упоредиве могућности, односно шансу за добар живот.
Научници имају јасне препоруке. Пажња мора да се усмери на структурне изазове и регионалне разлике.
“Оно што је добар одговор за велики град који расте не мора истовремено да буде добро и за рурални округ чији се број становника смањује“, каже Слупина.
Потребна су решења прилагођена конкретним околностима, али и одговарајући оквир да би се она спровела.
“Потребно је мање крутих правила, више простора за самостално обликовање решења, али и финансијских могућности, нарочито за локалне самоуправе и људе који се ангажују у својим срединама.“
Слупина тражи више поверења у способности региона.
Локалне самоуправе би то сигурно поздравиле. Градоначелници и начелници округа већ дуго желе више финансијског простора за деловање. Сада траже да се повећа удео локалних самоуправа у укупним пореским приходима државе.
Савезне и покрајинске власти томе се противе и указују на сопствене буџетске проблеме. Ипак, обема странама је јасно да ће реформа финансијских односа између нивоа власти вероватно бити неизбежна
.
