PREVARE sa vraćanjem kilometraže na polovnim automobilima zadaju najveće glavobolje vozačima u Srbiji, kao i u EU, prilikom kupovine ovih četvorotočkaša.
Foto: Desintegrator / Alamy / Profimedia
Uskoro bi tim mukama mogao da dođe kraj, kada na snagu stupe novi evropski propisi. Odbor za transport i turizam Evropskog parlamenta usvojio je prošle nedelje izmene zakona o tehničkoj ispravnosti vozila, a među ključnim tačkama je borba protiv manipulacije sa smanjivanjem pređenih kilometara. Očekuje se da će novi akt biti usvojen u institucijama EU do kraja godine, a nakon toga sledi implementacija.
Mada Srbija nije članica EU, posredno će imati veliku korist. Kada EU poveže nacionalne baze podataka, trgovcima će biti veoma teško da “očiste” istoriju automobila prilikom izvoza. Iako naša država neće biti umrežena u ovaj sistem, podaci iz zvaničnih evropskih registara biće dostupni velikim platformama za proveru vozila, koje potrošači iz Srbije i sada koriste. Tako će kupci iz naše zemlje unošenjem broja šasije moći precizno da vidi istoriju uvezenog auta. Upravo iz EU uvozimo najviše polovnjaka, na godišnjem nivou između 120.000 i 150.000 jedinica.
Vraćanje kilometraže je jedan od najčešćih oblika prevare prilikom uvoza i prodaje korišćenih vozila u Srbiji i EU. Ovim putem se potrošači dovode u zabludu, jer je s jedne strane vrednost automobila veštački povećana, dok ih s druge očekuju i viši troškovi održavanja vozila. Obimno istraživanje jedne poznate kompanije koja je specijalizovana za analizu podataka i proveru istorije polovnih vozila širom Evrope, pokazalo je da prevare sa vraćanjem kilometraže koštaju Srbiju preko 421,8 miliona dinara godišnje.
Prilikom kupovine četvortočkaša na kome je smanjen broj pređenih kilometara, potrošači u našoj zemlji u proseku plate 6,6 odsto više nego što bi trebalo. Na primer, za prosečan automobil koji se prodaje za 1,2 miliona dinara sa falsifikovanom kilometražom, kupac u Srbiji nesvesno plati oko 80.000 do 100.000 dinara više od realne vrednosti vozila. Svako deveto vozilo na putevima Srbije ima lažirani broj pređenih kilometara.
Ključni cilj EU je zatvaranje pravnih i tehničkih “rupa” koje prevarantima omogućavaju vraćanje brojača prilikom izvoza polovnjaka iz jedne države u drugu. To će postići pravljenjem centralizovanog digitalnog sistema za praćenje istorije vozila. Među najvažnijim novinama je da će servisne radionice morati da evidentiraju stanje kilometraže prilikom svakog servisa ili popravke koja traje duže od sat vremena. Proizvođači modernih, fabrički umreženih vozila biće u obavezi da podatke automatski i digitalno povlače iz automobila i da ih direktno prosleđuju nacionalnim bazama koje će biti povezane na nivou EU.
Generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije Petar Živković ocenjuje da je namera EU da stane na put prevaratima dobra vest i za Srbiju.
– Posledice manipulicije sa kilometražom na polovnim automobilima nisu samo finansijske, imajući u vidu da ih kupci plaćaju više od njihove realne vrednosti, već se dovodi u pitanje i bezbednost takvog vozila – kaže za “Novosti” Živković.
On ukazuje da je sada kupcima veoma teško da utvrde tačan broj kilometara koje je polovni automobil prešao, jer su hakeri izuzetno vešti u štelovanju kompjutera.
– Naši ljudi se dovijaju, pokušavaju to da ustanove preko specijalizovanih firmi i platformi koje se bave takvom vrstom provere, mada je i tu teško utvrditi – navodi naš sagovornik. – Ili dovode iskusne majstore da procene na osnovu toga koliko su izlizane papučice, da li je farban, udaran, gitovan…
Do sada je najčešći scenario bio sledeći: automobil se kupi u EU sa 350.000 pređenih kilometara, a na placu u Srbiji osvane sa 150.000 kilometara. Kada krene primena novog EU zakona, kilometraža će biti digitalno “zaključana” u bazi matične zemlje pri poslednjem servisu ili tehničkom pregledu pre izvoza. Prevarant bi morao da vrati kilometražu unutar EU, što postaje krivično delo i tehnički je teško izvodljivo zbog uvezanih baza i obaveznog slanja podataka iz umreženih vozila.
Zajedno sa digitalizacijom u EU uvode se i stroži propisi za prateću dokumentaciju polovnjaka koji idu u izvoz. Kupci u Srbiji moći će od prodavca da zahtevaju zvanične izvozne sertifikate iz EU u kojima će biti navedena poslednja upisana kilometraža.
Ukoliko automobil iz, na primer, Nemačke prođe kroz nekoliko zemalja van EU pre ulaska u Srbiju, i dalje teoretski postoji prostor za fizičku manipulaciju sa kilometražom, ali će legalni digitalni trag u bazi zemlje porekla ostati nepromenjen i lako proverljiv. Vozila starije generacije, koja nisu fabrički umrežena, oslanjaće se isključivo na evidenciju iz servisa, pa u prelaznom periodu postoji veći rizik od manipulacije nego kod novijih modela.
Početak pune primene novih evropskih propisa na terenu bi trebalo da krene od 2028. godine.