KATAR, zemlja koja je decenijama važila za sinonim neviđenog bogatstva i ekonomskog uspona, suočava se s potpunom paralizom privrede.
Credit: Nikola Glavan / Alamy / Profimedia
Iranski napadi i blokada pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu prekinuli su vitalne rute za izvoz gasa, što je dovelo do zaustavljanja ekonomskog motora ove države.
Gasni gigant na kolenima: Izvoz potpuno stao
Katar više od 60 odsto svojih prihoda ostvaruje od izvoza prirodnog gasa, koji je transformisao nekadašnje ribarsko utočište u jednu od najbogatijih nacija sveta.
Međutim, zatvaranje Ormuskog moreuza znači da već više od dva meseca nijedan tanker s gasom nije napustio katarske obale.
Situacija je postala kritična nakon što su iranski projektili i dronovi pogodili postrojenje Ras Lafan, ključni industrijski centar, oštetivši vitalnu opremu i smanjivši proizvodni kapacitet za 17 odsto.
Čak i ako bi se moreuz sutra otvorio, biće potrebne godine da se proizvodnja vrati na nivo pre sukoba.
MMF predviđa dramatičan pad BDP-a
Ekonomski gubici su enormni.
Državni energetski gigant Katar enerdži (Quatar energy) već je izgubio milijarde dolara, dok svakodnevni troškovi od izgubljene prodaje i zakupa brodova iznose stotine miliona dolara.
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će se katarska ekonomija ove godine smanjiti za čak 8,6 odsto.
Pored energetske krize, zemlja je odsečena i od uvoznih ruta. Katar uvozi oko 90 odsto hrane, a blokada mora primorala je vlasti na ekstremno skupe alternative. Sveža hrana iz Evrope i žitarice iz Amerike sada se dopremaju skupim avio-prevozom ili kamionima preko Saudijske Arabije.
Kako bi sprečila galopirajuću inflaciju, vlada agresivno subvencioniše cene namirnica, pa su cene u supermarketima za sada porasle tek za 5 do 10 odsto.
Prazni luksuzni tržni centri i odlazak stranaca
Ambicija Katara da postane globalni turistički i poslovni centar, u šta su uložene stotine milijardi dolara kroz Svetsko prvenstvo i projekte poput grada Lusail, ozbiljno je uzdrmana.
Broj međunarodnih posetilaca je strmoglavo opao, a mnoge multinacionalne kompanije povlače svoje osoblje iz zemlje zbog straha od nestabilnosti.
-Ako dođe do masovnog egzodusa strane radne snage, koja čini 90 odsto stanovništva, situacija će postati zastrašujuća – upozoravaju analitičari.
Iako Katar poseduje suvereni fond od 600 milijardi dolara, koji mu omogućava da isplaćuje plate i održava osnovne usluge, dugoročna šteta po imidž stabilne investicione destinacije mogla bi biti nepopravljiva.
Da li duboki džepovi mogu da spasu Dohu?
Uprkos krizi, rejting agencija S & P Global zadržala je rejting Katara, uzdajući se u ogromnu akumuliranu fiskalnu imovinu zemlje.
Vlasti u Dohi čine sve da projektuju smirenost i spreče kolaps privatnog sektora, ali stručnjaci su saglasni: sudbina najbogatije pustinjske metropole sada isključivo zavisi od toga koliko će dugo Ormuski moreuz ostati.
(Kurir)
