Veljko Paunović ostaje selektor Srbije do 2030. godine i tako dobija priliku da povede domaći, bar reprezentativni, fudbal u pravom smeru.
Nakon što je Dragan Stojković, sada već bivši selektor, sa „orlovima“ uspeo da ostvari nekoliko zapaženih uspeha (nećemo preuveličavati sam plasman na velika takmičenja) upao je u rupu bez dna, koju je uglavnom sam iskopao i neslavno je završio mandat u reprezentaciji.
Kap koja je prelila čašu bila je poraz od Albanije u Leskovcu (0:1), te je Srbija tako ostala bez plasmana na Svetsko prvenstvo, koje je na programu naredne godine.
Promena selektora trebalo je da dođe i ranije, a ne kada je Piksi odlučio da ode usred neuspešnih kvalifikacija. Šta je tu je, za prosutim mlekom ne isplati se žaliti, pa tako „orlovi“ sada treba da se okrenu izazovima u budućnosti.
Fudbalski savez Srbije reagovao je brzo, glas naroda je uslišen, pa je Paunović postavljen za novog selektora, koji našu zemlju treba da povede u neke nove pohode i nadamo se uspehe.
„Velika mi je čast što sam i zvanično stupio na dužnost selektora A reprezentacije. Radost i zadovoljstvo emocije su koje dominiraju u ovom trenutku, iako je odmah posle utakmica sa Engleskom i Letonijom svima bilo jasno da želim da nastavim saradnju sa ljudima iz Saveza, sa reprezentacijom i sa momcima koji imaju zadatak da vrate srpski fudbal tamo gde mu je i mesto“, rekao je Paunović odmah nakon potpisivanja ugovora.
Iako je najpre sa Paunovićem dogovorena kratkoročna saradnja, bilo je jasno da je on za kratko vreme uspeo da oseti tim, uspostavi novi sistem i da naznake kako će izgledati njegov rad. Srbija nije blistala ni protiv Engleske (0:2) ni protiv Letonije (2:1), ali je izgledala nešto bolje nego pod Piksijevom komandom i deluje da ima razloga za optimizam u budućnosti.
Sada je sa Paunovićem dogovorena dugoročna saradnja i deluje da je dobio odrešene ruke u kreiranju tima i sistema po njegovim merama.
„Pred nama je mnogo izazova, biću sa svojim ljudima i saradnicima na mestu gde sam ponikao, gde sam stekao mnogo prijatelja i mnogo fudbalskog znanja. Osećam na neki način potrebu da vratim sve ono što sam kao ličnost dobio u svojoj zemlji. Mnogo je detalja na kojima treba da radimo, najvažniji je ljudski faktor, sve ono što nosi odgovornost selektora svoje zemlje.“
Na prvoj konferenciji za medije Paunovićem je oduševio prisutne šmekerskim gestom, odgovarao je na mnoga zanimljiva pitanja, pokupio je simpatije u narodu i deluje da veliki broj ljudi, kako stručnjaka, tako i navijača, veruje u njega i njegov trud, rad, izbore…
Velika je stvar i što je Paunović odmah pokazao interesovanje za mlađe kategorije, komunikacija između različitih grana u Savezu sa njim bi mogla da bude bolja, a za kratko vreme postavljene su i neke osnove kada su u pitanju formacija i igrači.
Trener koji je 2015. godine doveo „orliće“ do osvajanja Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina sada bi trebalo da koordiniše aktivnostima i radom selektora mlađih kategorija u nameri da uspostavi sinhronizovanu metodologiju treninga i prepoznatljivi model igre srpskih nacionalnih selekcija, ali imaće i izuzetno aktivnu ulogu u radu Centra za edukaciju trenera i obrazovanje trenera u Srbiji.
Paunović ne želi da bude samo selektor, već da ima kontrolu nad onim što se dešava i u A timu, ali i u usavršavanju od mladih kategorija sve do stručnjaka. Želi da on bude na vrhu piramide, ali da se osloni na verne i stručne saradnike – želi da ojača bazu, ali i napredovanje iz jednog u drugi segment.
Ukratko – novi ciklus, nova energija, novi selektor.
„Svakako da mart predstavlja početak u tehničkom smislu, ali sam još ranije osmislio i pripremio plan koji sam sada počeo da brusim. Ja sam čovek od akcije, koji voli da radi. Do marta ima puno vremena, a vreme je korisno samo ako se dobro sprovede plan rada i plan akcije. Koncentrisan sam na sve što želim da uradim do tada. Prevashodno su mi važne posete igračima, uspostavljanje kontakta – sa nekima se znam dugo i relacija je već postojala, ali ima momaka sa kojima treba da se upoznam još bolje. I na ličnom i na karakternom planu, kao i sa zahtevima koje ćemo imati – ne samo u igri, već i u svakodnevnom odnosu prema timu, dresu i reprezentaciji Srbije.“
S obzirom da propušta Mundijal, reprezentacija Srbije će prvi deo naredne godine moći da iskoristi za uigravanje i pripremne utakmice, a onda od septembra kreću i one zvanične – najpre u Ligi nacija, a nešto kasnije i borba za Evropsko prvenstvo.
U međuvremenu, Paunović na miru može da putuje, posećuje reprezentativce, bez problema prati i Crvenu zvezdu i Partizan, ali i ostale srpske klubove, analizira i sa svojim saradnicima priprema jasan plan za ceo svoj mandat na klupi Srbije. Uz to, valjda je nešto naučio iz Piksijevih grešaka, valjda neće prokockati poverenje javnosti i simpatije navijača i nadamo se da će Srbija sa njim uspeti da ispuni pun potencijal.
Paune, svi verujemo u tebe i u rad sa momcima kojima ti veruješ. Povedi Srbiju u pravom smeru i učini da se ponovo ponosimo (reprezentativnim) fudbalom.
Naravno, ne može i ne treba Paunović sve sam, jer ako sve bude zavisilo od jednog čoveka ili tek nekoliko njih, a ne od sistema i timskog rada, ne piše nam se dobro. Imamo takav primer u državi…
