NEBO I ZEMLJA! ZAŠTO 25. OKTOBAR 2026. NE MOŽE BITI REPRIZA 5. OKTOBRA 2000! Ovo je 7 ključnih razloga koji razbijaju iluzije blokadera u paramparčad

Pokušaj mehaničkog preslikavanja istorijskih događaja na savremeni politički trenutak predstavlja jednu od najvećih zabluda današnjih organizatora uličnih protesta i blokada. Jedno su, naime, njihovi vlažni snovi, a sasvim drugo za njih surova realnost.

Teza o novom 5. oktobru, koju pojedini krugovi pokušavaju da nametnu javnosti u jesen 2026, pati od fundamentalnog nerazumevanja društvene, ekonomske i (geo)političke realnosti. Duboka komparativna analiza sasvim jasno pokazuje da 5. oktobar 2000. i 5. oktobar 2026. nemaju, niti mogu imati bilo kakvu dodirnu tačku.

Razloga je mnogo, ali evo nekoliko ključnih i najočiglednijih, koje ne razumeju samo dve kategorije ljudi. Prva su očigledne političke analfabete, a drugi zlonamerni, koji smišljeno, iako im je istina jasna, poturaju ovu tezu iz svojih (blokaderskih) interesa.

1. Rekordni standard naspram borbe za goli opstanak

Prva i najočiglednija razlika leži u materijalnom stanju prosečnog građanina Srbije. Godina 2000. došla je na kraju decenije u kojoj je narod bukvalno jedva sastavljao kraj s krajem, izmrcvaren hiperinflacijom, sankcijama i sveden na sivu ekonomiju.

2. Od masovne nezaposlenosti do 500.000 novih radnih mesta

Kada se analizira dostupnost posla, razlika je bukvalno između neba i zemlje. Na prelazu milenijuma, zvanična i nezvanična nezaposlenost slamale su stubove društva, a radno mesto u struci bilo je privilegija retkih.

Danas je stopa nezaposlenosti u Srbiji spuštena na impresivnih 7,2 odsto.U proteklih 14 godina otvoreno je više od 500.000 novih radnih mesta kroz direktne strane i domaće investicije. Građani danas biraju poslove, dok su pre četvrt veka očajnički tragali za bilo kakvim izvorom prihoda.

3. Slom sankcija i rađanje ekonomske sile regiona

Srbija je 2000. godine izašla iz višegodišnjeg režima međunarodnih sankcija koje su potpuno devastirale spoljnotrgovinsku razmenu, tehnološki unazadile domaće fabrike i odsekle zemlju od globalnih tokova.

Nasuprot tome, aktuelni ekonomski model Srbije temelji se na snažnoj i otvorenoj ekonomiji koja ravnopravno i uspešno sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom. Srbija je postala investicioni centar regiona, privlačeći više od polovine svih direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu.

4. Ožiljci agresije i obnova suvereniteta

Petooktobarskom prevratu prethodilo je stravično NATO bombardovanje 1999. Zemlja je te 2000. bila fizički razorena, srušenih mostova, uništene elektroenergetske mreže i potpuno ekonomske devastirane infrastrukture. Godine 2026. Srbija ima potpuno izlečene ekonomske rane iz tog perioda, ali i izgrađenu novu, modernu mrežu auto-puteva, brze pruge i obnovljene bolnice i škole.

5. Miloševićevo nesnalaženje i Vučićeva savezništva

Politički ambijent s kraja devedesetih obeležio je Slobodan Milošević, lider koji se u vrtlogu geopolitičkih promena nakon pada Berlinskog zida u mnogim stvarima prosto nije snašao.

Danas je situacija dijametralno suprotna. Predsednik Aleksandar Vučić izgradio je za Srbiju nikada snažnija savezništva širom sveta.Ova pozicija često je direktna posledica njegovih ličnih i bliskih prijateljstava s najmoćnijim svetskim liderima, od Istoka do Zapada, što zemlji obezbeđuje diplomatsku prohodnost i zaštitu državnih interesa kakvu Milošević nije mogao ni da zamisli.

6. Stabilnost kursa kao brana inflaciji

Jedan od najvećih strahova građana s kraja prošlog veka bio je svakodnevni pad vrednosti dinara. Plate su gubile vrednost na putu od blagajne do menjačnice, a ulični dileri deviza krojili su sudbinu ekonomije.

S druge strane, već duže od decenije, Narodna banka Srbije održava apsolutnu stabilnost kursa dinara prema evru.

7. Faktor 1996. i lokalna vlast

Često se zaboravlja ključna politička činjenica: tadašnja opozicija je još 1996, pune četiri godine pre konačne smene vlasti, pobedila na lokalnim izborima i preuzela kontrolu nad najvećim gradovima u Srbiji, uključujući Beograd.

Sada, međutim, ne treba ni gubiti vreme na objašnjavanje činjenice da je sve drugačije. Uz to, 2000. je protiv Miloševića istupao DOS, sastavljen gotovo potpuno od političkih partija dok se sada Vučiću usprotivila bezlična Studentska lista, za koju ne znamo ni ko ju je uopšte definisao niti koga bi posle izbora ustoličili na najvažnija državna mesta.