Prolećne temperature dovele su do cvetanja voćnih vrsta u čačanskom kraju, ali pad temperature i najavljeni mraz u narednim danima ozbiljno je zabrinuo voćare.
– Naravno da postoji veliki strah od tih prolećnih mrazeva. To je prvi kritični momenat u proizvodnji voća, da se sačuvamo od ranih prolećnih mrazeva kako bi ostao rod za narednu godinu. Suočeni smo sa prošlogodišnjom godinom kada nam je mraz odneo oko 90 odsto roda — praktično ništa nije ostalo. Ove godine, ne daj Bože da se ponovi, jer mi koji se bavimo isključivo poljoprivredom nemamo nikakav drugi prihod osim voća ili onoga što je vezano za poljoprivredu. U tom slučaju dolazimo na ivicu gašenja proizvodnje i moraćemo da tražimo neku drugu alternativu – kazao je za RINU domaćin Tihoslav Salimović iz sela Lipnica.
Kako bi zaštitili svoje voćnjake, poljoprivrednici bi mogli da koriste i određene agronomske mere kako bi se spasili od mraza, međutim to je za njih, kako kažu — preskupo.
– Postoje mere, naravno. To su savremeni antifrost sistemi koji zahtevaju izuzetno veliku količinu vode i velika ulaganja da bi se instalirali. Mi nismo u mogućnosti da ih primenimo jer to poprilično košta. Prepušteni smo vremenu i Bogu, da do toga ne dođe – kaže ovaj voćar.
Dodaje da pojedini pokušavaju sa paljenjem vatri u voćnjacima, pa smo pitali ima li tu efekta?
– To može da ima efekta za jedno ili dva drveta. Potrebna je velika količina materijala da bi se ložila vatra i pravila dimna zavesa. Na većim površinama, u velikim zasadima, to je veoma teško i pitanje je da li ima efekta na većem minusu, kao što je prošle godine bilo minus sedam ili minus osam. Nadamo se da do mraza neće ni doći – kazao je Salimović.
Prva na udaru je kajsija koja je u punom cvetu, zatim breskva i nektarina su takođe počele da cvetaju, šljiva i jabuka idu kasnije.
– Sve zavisi od temperaturnih oscilacija. Nadamo se da će temperatura malo pasti da uspori dalje cvetanje ostalog voća, kako bi se smanjio rizik ako do mraza dođe — a nadamo se da neće – kaže voćar.
Poručuje da imati voćnjake pod otvorenim nebom, uvek je opasno i rizično.
– To je pravi rulet kada je u pitanju opstanak proizvodnje. Posle mraza dolaze grad, suša i druge nepogode. Sve to nekako prebrodimo, ali na kraju, ako nešto i ostane, cene budu toliko niske da voćarstvo više nije profitabilno – poručuje Salimović.
Kurir.rs/Rina
