“TREBA PAZITI I NA SEKUNDARNE SANKCIJE” Šta će sada biti sa NIS-om: Amerikanci dali datum 24. mart – šta to znači?

Od američke administracije dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu NIS-a koje važi do 24. marta. Ovo se dešava već drugi put. Šta to znači?

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) izdala je novi rok NIS-u, kojom se dozvoljavaju pregovori o prodaji ruskog udela sa produženim rokom do 24. marta. Istovremeno, Ministarstvo finansija SAD nije izdalo NIS-u operativnu licencu koja bi kompaniji omogućila i nastavak rada.

U prevodu, ovo znači da ruska strana ima dodatnih mesec dana u odnosu na ranije da pronađe odgovarajućeg kupca za svoj udeo u NIS-u.

Razlika je što sada, u odnosu na prošli rok ovo manevrisanje, NIS ne sme da radi, uopšte. Dodatno, to znači da je strah od sekundarnih sankcija sada i pojačan.

Podsetimo, prethodnom licencom američki OFAC je dao NIS-u rok za promenu vlasničke strukture do 13. februara 2026. godine.

Podsetimo, i ovome je i ranije danas govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– I ovo što im je produžen rok za pregovore, nama to ništa ne znači. Nama su važni derivati – naveo je Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora.

Kako je istakao nemoguće je da Srbija na dnevnom nivou uz sve kapacitete NIS-a uvozi šest tona dizela.

Kako je rekao Vučić, postoje razgovori koji nagoveštavaju da je moguće da se nešto dogodi, ali da se još nije dogodilo nešto zbog čega bismo bili radosni. “Ja nisam još video rešenje, ovo što je produžen rok za njihove pregovore to je jedna stvar, ali mi imamo problem jer ne možemo da uvozimo šest tona dizela na dnevnom nivou. To je nemoguće za nas. Mi to pokrivamo sve iz tekućih rezervi, zbog čega nisam srećan. Imamo velike probleme, čudesno je da smo 76 dana izdržali bez kapi nafte stigle kroz cevovod”, kazao je Vučić.

Bojan Stanić, iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) ocenio je ranije za “Blic Biznis” da odluka američkog OFAC-a da ne izuzme NIS iz režima sankcija predstavlja ozbiljan izazov za Srbiju, ali i da dodatni period, sada do 24. marta otvara prostor za dodatne pregovore.

„Ostaje otvoreno pitanje da li je upravo za taj datum vezano eventualno uvođenje novih sankcija, ne samo za NIS, već i za druge kompanije ili sektore važnih za našu privredu. To vreme može biti iskorišćeno i za razgovore o drugim temama, uključujući i pitanje snabdevanja gasom“, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, iako je bilo optimizma da će Srbija dobiti makar privremeno odlaganje ili prelaznu licencu, to se nije dogodilo.

„Očekivalo se da će postojati određeno razumevanje kako bi se omogućio nesmetan rad NIS-a, možda kroz privremenu licencu ali vidimo da to sada nije moguće. Ključno je da ruska strana razume ozbiljnost situacije i da se pronađe model koji bi omogućio promenu vlasničke strukture na sporazuman način“, navodi Stanić.

Prema Stanićevim rečima, situacija je otežana činjenicom da „jedna sila insistira da Srbija zbog njihovog sukoba sa drugom silom donese poteze koji nisu u našem interesu“, ali ističe da je Srbija ekonomski i politički daleko više vezana za EU i SAD nego za energente iz Rusije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je takođe danas da su Ministarstvo energetike, Ministarstvo spoljnih poslova i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove godine vodili intenzivnu diplomatsku borbu i izborili čak osam produženja licence za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) i da će nastaviti da vode diplomatske razgovore da se nađe prihvatljivo rešenje.

“To pre svega radi Naftna industrija Srbije sa svojim većinskim vlasnikom Gaspromnjeftom, da se nađe zadovoljavajuće rešenje da bi se stvorili uslovi da se američke sankcije skinu. Da li će u tome uspeti, videćemo.

Rafinerija stala

Rafinerija je zbog nedostatka dotoka sirove nafte, usled sankcija Ministarstva finansija SAD koje su uvedene 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva, od 25. novembra bila u fazi tople cirkulacije iz koje je mogla brže i lakše da obnovi proizvodnju.

Naftna mrlja i tokom praznika i mogući kupci

Naftnu mrlju, koja je nastala zbog geopolitičkih igara Vašingtona i Moskve, ima šansu da ukloni Beograd ako se Amerikancima ne sviđa mogući kupac ruskog većinskog paketa. Pitanje je da li to uklanjanje podrazumeva i nacionalizaciju, ako se ne prihvati srpski novac. Čini se, po onom što je amandmanom na budžet definisano, on nije mali. To se zna ali ono što se ne zna to je koliko bi para ta uvažena svetska kompanija htela da plati za NIS . Ne zna se za sada i o kojoj se kompaniji radi, pominjanu se njih više, MOL, ADNOC-a iz Abu Dabija, British petroleum.

Ono što znamo to je da je Srbija spremna da za većinski paket da „najvišu moguću cenu“ i da platimo više od bilo kog drugog. Pod uslovom da ruski partner nije gadljiv na naš novac, što bi mogli da saznanjima već sledeće nedelje. Opširnije o tome u tekstu.