Nova runda straha od Trampovih carina, Srbija već umanjila izvoz 6 odsto! Stanić: “Male i srednje firme najviše pogođene” (VIDEO)

Uvođenje novih carinskih stopa Sjedinjenih Američkih Država na robu iz gotovo svih zemalja sveta dodatno je uzdrmalo međunarodnu trgovinu i otvorilo brojna pitanja o posledicama po manje izvozne ekonomije, uključujući i Srbiju. Administracija je posegla za drugim zakonskim ovlašćenjem kako bi ponovo uvela carine, ovog puta po stopi od 15 odsto.

Evropska unija planira da privremeno obustavi ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog neizvesnosti oko carina koje je uveo predsednik Donald Trump.

Za Srbiju je ključno pitanje kako će se ove carine konkretno odraziti na izvoz u SAD – da li će domaći proizvodi postati manje konkurentni ili bi, u poređenju sa ranijim stopama, nova globalna carina mogla čak predstavljati relativno povoljniji okvir.

Istovremeno, i dalje nema preciznih zvaničnih pojašnjenja o načinu primene mera, što dodatno otežava planiranje poslovanja.

Zabeležen pad izvoza u SAD od 6%

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije ocenjuje da je situacija sa novim carinama prilično haotična na međunarodnom tržištu, uz brojne nejasnoće i tenzije.

Podsetio je da je kao relativno mala ekonomija, Srbija je u poziciji da pažljivo prati razvoj situacije i prilagođava se okolnostima, dok zvanična pojašnjenja iz američkih izvora i dalje izostaju, kao i jasni signali kako američki kupci trenutno reaguju.

– Na današnji dan mi i dalje imamo carine koje se kreću između 25% i preko 50% kada se govori o izvozu robe iz Srbije u Ameriku. Prema podacima statistike za prošlu godinu, mi smo iz tog razloga zabeležili pad izvoza na tržište Sjedinjenih Američkih Država od 6%, a samo poredite to sa rastom celokupnog izvoza naše zemlje na međunarodno tržište, koji je iznosio negde oko 8,5 procenata i izvoz prošle godine ukupno iznosio oko 640 miliona evra – kaže Stanić za Blic.

Stanić objašnjava da se povećanje globalne carinske stope sa 10 na 15 odsto najverovatnije odnosi na zemlje sa kojima su SAD do sada imale relativno stabilne ekonomske odnose, uključujući i one sa kojima, prema američkoj statistici, imaju deficit u robnoj razmeni. Te zemlje su dobijale nižu carinsku stopu, koja je sada dodatno uvećana.

Prema njegovoj oceni, te carine će za sada ostati na snazi, dok se ne razjasni da li će se izvršna vlast u SAD prilagoditi odluci Vrhovnog suda ili će aktuelna administracija nastaviti sa politikom koja dodatno komplikuje međunarodne trgovinske odnose.

“Izvoz naše robe po takvim carinama ne može da se održi”

– Izuzetno je neizvesno uopšte planirati poslovnu aktivnost na tako kratak vremenski period (150 dana). Sa druge strane, naš najveći izvoznik tamo na američkom tržištu “Linglong“, sada je onemogućen da izvozi. Imamo i mnoge kompanije koje su videle američko tržište kao perspektivno, imajući u vidu da se pre uvođenja u carine izvoz uvećavao, kada govorimo o robi, a da ne govorimo o informacionim tehnologijama. Mnogi su se zainteresovali da investiraju u Americi, da tamo otvore firmu, firmu, predstavništvo itd.

I sve je to sada na čekanju, imajući u vidu da postoji potpuna neizvesnost, a opet sa druge strane i činjenica da izvoz naše robe po takvim carinama, ukoliko bi se zadržale, nije jednostavno konkurentan na tom tržištu, ne može da se održi čak i ovaj koji tamo postoji, a da ne govorimo o ovome koji bi se planirao tek da pokrene – rekao je Stanić.

Najviše su pogođene male i srednje kompanije iz Srbije, posebno one koje su se već pozicionirale na zahtevnom američkom tržištu, poput proizvođača građevinskog materijala.

One sada moraju da preuzmu deo troška carina kako bi zadržale kupce, jer američki partneri ne mogu sami da podnesu taj teret, pa dolazi do podele troškova. Srbija, s druge strane, nije uvodila kontramere, jer kao mala ekonomija nema prostora za politiku reciprociteta, za razliku od Kine koja je odgovorila američkim merama.

Usporavanje rasta IT sektora u Srbiji

Kada je reč o izvozu usluga, posebno IT sektora, situacija je za Srbiju izuzetno važna jer je izvoz informaciono-komunikacionih usluga u SAD u 2024. godini dostigao 1,8 milijardi evra. Izvoz usluga je gotovo tri puta veći od izvoza robe, a američko tržište je ubedljivo najznačajnije za domaći IT sektor, za razliku od robnog izvoza gde dominiraju evropske zemlje.

Za sada nove carinske mere ne obuhvataju usluge, ali u američkoj javnosti se pominje mogućnost uvođenja poreza na outsourcing, odnosno dodatnog oporezivanja usluga koje iz inostranstva dolaze u SAD, pre svega u IT sektoru, po stopi od oko 25 odsto. To bi praktično predstavljalo svojevrsnu carinu na usluge, sa ciljem vraćanja poslova i radnih mesta u Ameriku.

Ipak, takva mera još nije pokrenuta niti je u proceduri donošenja odluka.