Nataša Sekulović: Čuvati reč znači čuvati narod

-Kada se govori o srpskom jeziku u 21. veku, više nije dovoljno razmišljati u okvirima državnih granica. Danas gotovo podjednak broj Srba živi van Srbije koliko i u njoj. Ta činjenica menja i samu perspektivu iz koje posmatramo maternji jezik – on više nije samo sredstvo komunikacije, već temelj kulturnog kontinuiteta – kaže povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava 21.februara, Nataša Sekulović, master filolog srpskog jezika i književnosti, autor knjige Srbija širom sveta, pokretač Instagram platforme Zavičajna reč i platforme Srbija širom sveta i dodaje:

Posebna težina

-Međunarodni dan maternjeg jezika zato za srpski narod ima posebnu težinu. U pitanju nije formalno obeležavanje datuma, već prilika da se otvori suštinsko pitanje: šta se dešava sa jezikom onda kada generacije odrastaju daleko od matice? Deca druge i treće generacije u dijaspori školuju se, socijalizuju i profesionalno formiraju na jeziku zemlje u kojoj žive. Taj jezik postaje njihov obrazovni i javni jezik. Srpski, s druge strane, često gubi poziciju klasičnog “maternjeg” u lingvističkom smislu – nije jezik institucija, nije jezik većine, nije jezik ulice. Ipak, njegova uloga ostaje nezamenljiva. Sve češće se u stručnoj javnosti koristi termin zavičajni jezik – jezik koji nije nužno dominantan u okruženju, ali nosi snažnu identitetsku vrednost. Odavno smo već postali svesni da zavičaj nije geografska tačka, već osecaj pripadnosti i svest o poreklu. Upravo kroz jezik deca u rasejanju uče ko su i odakle dolaze.

-Istraživanja u oblasti dvojezičnosti pokazuju da negovanje jezika porodičnog nasleđa pozitivno utiče na razvoj samopouzdanja, kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu stabilnost. Očuvanje maternjeg, odnosno zavičajnog jezika, ne ometa integraciju – naprotiv, ono jača unutrašnju sigurnost deteta. O tome svedoče i pojedine inicijative koje kroz dugogodišnji rad sa decom iz dijaspore, putem onlajn nastave i tematskih radionica, povezuju decu srpskog porekla iz razlicitih delova sveta. U tim virtuelnim prostorima oni citaju, pišu i razgovaraju na srpskom jeziku, postavljajući pitanja koja otkrivaju njihovu duboku potrebu za razumevanjem sopstvenog identiteta:

-Da li sam manje Srbin ako ne živim u Srbiji? Zašto mi je važno da znam srpski ako mi je život na drugom jeziku -naglašava naša sagovornica.

Platforma Srbija širom sveta

Upravo iz tih razgovora nastala je knjiga Srbija širom sveta, čija je autorka Nataša Sekulović. Knjiga donosi radove dece iz dijaspore i Srbije, spajajući ih u zajedničkoj priči o pripadnosti.

– Ona nije nastavni materijal, već prostor susreta – mesto gde se prepoznaju iskustva, gradi nacionalni ponos, neguje ljubav prema Srbiji i jača svest o sopstvenim korenima. Ova knjiga pokazuje da fizička udaljenost ne znači gubitak kulturne veze. Naprotiv, kada se reč neguje, pripadnost postaje vidljiva.Kao prirodni nastavak knjige razvija se i platforma Srbija širom sveta, zamišljena kao digitalni prostor susreta dece iz matice i rasejanja, sa ciljem sistematskog negovanja jezika, kulture i tradicije. Pored toga, kroz Instagram stranicu Zavičajna reč svakodnevno se otvaraju teme koje podsećaju na značaj jezika kao temelja identiteta. Očuvanje srpskog jezika u rasejanju nije pitanje sentimenta. To je pitanje odgovornosti i dugoročne kulturne strategije. Prva generacija iseljenika instinktivno oseca tu obavezu; naredne generacije moraju da razumeju njen značaj. Jer narod ne prestaje da postoji onda kada pređe granicu. Prestaje onda kada izgubi jezik koji ga je oblikovao. Dok god se srpska reč izgovara u domovima, učionicama i preko ekrana, veza sa poreklom ostaje živa i vidljiva. A tamo gde je rec živa – tu je i narod -poručuje Nataša Sekulović.