Ивановић је на почетку рекао да није крив и навео да ће се као невин човек бранити истином.
Навео је да није злоупотребио службени положај, да није прекорачио службена овлашћења ни као извршилац ни као саизвршилац, те да није фалсификовао службену исправу, нити начинио штету културном наслеђу. Ивановић је детаљно изнео своју одбрану у три етапе, увод, образложење са доказима и закључак.
Њега тужилаштво терети за два кривична дела, за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе у помагању. Ивановић је неколико пута нагласио да тужилаштво ниједним доказом не поткрепљује наводе оптужног предлога, односно да не постоји доказ да је он починио кривична дела која су му стављена на терет.
Оптужни предлог је, како је истакао, нејасан, нетачан, контрадикторан и елементарно терминолошки неусклађен, док је тужилаштво како је додао, оптужни предлог поднело око 40 дана након што је донет Лекс специјалис о згради Генералштаба, игноришући га.
Ивановић је указао да он није начинио никакву штету културном наслеђу Србије, у шта тужилаштво ни не улази, истичући да зграда Генералштаба није културно добро и да то никада није била.
“Битно је да кажем да од Министарстве кулуре, министра Николе Селаковића и госпође Славице Јелаче никада нисам добио наредбу нити је од мене тражено нешто противправно или незаконито, нити сам ја тако нешто сачинио”, нагласио је Ивановић.
Додао је да се 10. јула прошле године одазвао на Селаковићев позив, који је наишао на нелогичност у одлуци о утврђивању за зграду Генералштаба, која је била претња људима и пролазницима, а с обзиром на то да је опис објекта забележен након рушења, а мере заштите се односе на објекат пре рушења.
Због тога надлежнима није било јасно како приступити мерама заштите које су неприменљиве. Након тога је Ивановић, према његовим речима, сачинио стручно мишљење које је послао Министарству културе.
Говорећи о самом састанку са министром, Ивановић је прецизирао да је тема била да ли је за скидање својства културног добра са зграде Генералштаба надлежно Републички завод за заштиту споменка културе или београдски Завод за заштиту споменика културе.
Ивановић је рекао да му није јасно ко је могао да стекне имовинску корист на основу његовог стручног мишљења. На крају је Ивановић поновио да није крив и суду предложио да донесе ослобађајућу пресуду.
Ивановић је рекао да му је поверење у тужилаштво пољуљано и да због тога не жели да одговара на питања тужиоца, док је одговарао на питања судског већа.
Бранилац оптужених Драган Палибрк је суду предложио да се на наредном суђењу најпре саслуша представник Државног правобранилаштва на околност да ли је нанета штета буџету Републици Србији, односно да се изјасне да ли су истакли имовинско правни захтев за накнаду штете.
Поред тога Палибрк је рекао да се одбрана противи да се саслушају у суду сви они сведоци који су саслушани у тужилаштву, јер, како сматрају, немају непосредња сазнања о догађају из оптужнице, већ су , како је додао, острашћени и пристрасни.
Са друге стране тужилац је рекао да штета не мора бити имовинска, већ да се у оптужном акту наводи да су оптужени нанели штету културном наслеђу Србије, иако су били дужни да га чувају. Он је предложио да се сви сведоци саслушају у судници тврдећи да имају непосредна сазнања о догађају.
Судија ће о предлозима да одлучи накнадно, а наредно суђење је заказано за 4. новембар.
У овом случају су, осим Ивановића, оптужени и министар културе Никола Селаковић, секретарка Министарства културе Славица Јелача, в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић.
На претходним рочиштима Селаковић, Јелача и Васић су изнели своје одбране и негирали кривицу, а њихови адвокати су у уводним излагањиима тражили од суда да одбије оптужни предлог.
Осумњиченима је стављено на терет да су извршили два кривична дела – злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе приликом скидања својства културног добра над зградама “Генералштаба”.
Испред Вишег суда окупила се и група грађана која је протестовала против оптужених у случају “Генералштаб”.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ТОК) подигло је 15. децембра 2025. оптужни предлог против министра културе Србије Николе Селаковића, Јелаче, Васића и Ивановића, теретећи их да су својим положајем утицали или фалсификовали документа како би “противзаконито одузели статус културног добра згради Генералштаба”.
Селаковић, који је одбрану изнео на рочишту 26. фебруара, тврдио да је тај поступак “политички мотивисан” и да има “три циља” – срозавање и дискредитацију државних функционера, стварање унутрашње институционалне нестабилности и омогућавање политичких промена мимо законом утврђене процедуре.
