Представници немачких органа безбедности суочили су се с читавим низом тешких питања на суботњој конференцији за новинаре у Магдебургу. Пет људи је погинуло, а 200 је повређено у нападу који се догодио у петак увече када је педесетогодишњи Саудијац Талиб А. аутомобилом улетео у гомилу на божићном вашару у главном граду Саксоније-Анхалт.
Неки од новинара били су незадовољни зато што високи полицијски службеници и градски званичници не дају јасне одговоре на њихова питања: Како је полиција могла да пропусти да обезбеди божићни вашар? Како то да се очигледна упозорења саудијских власти нису послушала? Како то да узнемирујуће објаве на друштвеним мрежама осумњиченог починиоца нису изазвале узбуну?
Неколико дана касније, на многа од тих питања очигледно је и даље тешко одговорити, иако су последице вец́ сада јасне: Савезна и покрајинске полиције на конференцији у суботу најавиле су да ће повећати присуство полиције и поново проценити мере обезбеђење на стотинама божићних вашара широм земље.
Обезбеђење на божићним вашарима
Најдиректније питање на конференцији односило се на конкретне мере безбедности. Напад на божићни вашар у Берлину у децембру 2016. године, када је 13 људи убио туниски азилант који је камионом улетео у гомилу, резултирао је двема парламентарним истрагама и хитним пооштравањем мера безбедности: тешки бетонски блокови на улазима на вашаре, блокаде на улицама и појачано присуство полиције уведени су као мере безбедности широм Немачке, али и Аустрије.
Чини се, међутим, да ти вашари, који привлаче хиљаде људи и организују се пет до шест недеља пре Божића на готово сваком доступном простору у немачким градовима, никада не могу бити потпуно заштићени од возила — делом зато што возила хитних служби такође морају да буду у могуц́ности да приступе вашарима, а делом и због тога што је потребно да постоји више излаза за случај нужде, како би људи у таквим случајевима могли да побегну.
“Починилац је користио путеве и излазе за хитне случајеве”, рекао је новинарима у суботу Рони Круг, представник града Магдебурга, подсетивши притом на инцидент који се догодио на Паради љубави у Дуизбургу 2010. године, када је 21 особа страдала у гужви, делом и зато што није било довољно излаза за случај опасности. Круг је додао и да је план обезбеђења на свим божићним вашарима у Магдебургу “креиран у складу с најбољим сазнањима” и да се безбедносни планови за такве вашаре непрестано ажурирају.
Ханс-Јакоб Шиндлер из Пројекта за борбу против екстремизма (ЦЕП), међународне непрофитне саветодавне организације, није у потпуности задовољан тим објашњењем, али ипак признаје да је безбедносни систем у Магдебургу – комбинација физичких баријера, полицајаца на терену и сигурносних камера – класичан концепт који се користи за све велике јавне догађаје.
“Најочигледнија ствар на божићним вашарима су те физичке баријере: не би требало да постоје пропусти такви да кроз њих може да прође аутомобил којем то није дозвољено“, каже Шиндлер за DW. „Па чак и да су само привремено биле отворене баријере – починилац је очигледно знао за то, изнајмио је аутомобил, одвезао се до божићног вашара и знао је да ће аутомобилом успети да прође.”
Било је више дојава о Талибу А.
То очигледно није био једини неуспех — морало је да се склопи неколико пропуста у немачкој безбедносној архитектури како би се створили услови да напад у Магдебургу уопште буде могућ. Притом ће за процену где су тачно били ти пропусти бити потребно много месеци, ако не и година.
У разговору за јавни сервис ЗДФ у суботу увече, Холгер Минх, директор немачке Савезне полиције (БКА), описао је осумњиченог починиоца као “атипичног”. Објаве Талиба А. на друштвеним мрежама сугеришу да је био противник саудијског режима, да је сматрао да немачке власти прогоне саудијске дисиденте, али да је уједно био незадовољан либералном немачком политиком према избеглицама и да је подржавао крајње десничарску странку Алтернатива за Немачку (АфД).
Позивајући се на анонимне безбедносне изворе, немачка новинска агенција ДПА известила је да су саудијске власти прошле године упозориле своје немачке колеге на Талиба А. и да су затражиле његово изручење. Због недостатка детаља нека од значајних питања остају, међутим, отворена: да ли је саудијска влада тражила његово изручење зато што је био критичар режима или зато што су га видели као опасност по јавну безбедност?
Без одговора на то, тешко је одредити колика је чија кривица, каже Шиндлер: “Упозорење није увек упозорење о томе шта ће се догодити – оно би могло да се односи на многе друге ствари. У контексту, то упозорење можда није било онолико озбиљно колико је требало да буде.”
Ипак, јасно је да је постојала забринутост због “атипичног” понашања Талиба А: тај 50-годишњак је у Берлину био оптужен за злоупотребу телефона за хитне случајеве, након свађе с полицајцима у полицијској станици у фебруару ове године. Дан уочи напада није се појавио на судском рочишту по његовој сопственој жалби на те оптужбе.
Поред тога, један грађанин је прошле године упозорио немачку Савезну канцеларију за миграције и избеглице (БАМФ) на Талиба А. То упозорење је озбиљно схваћено и прослеђено надлежним органима, саопштио је БАМФ.
Улога друштвених мрежа
Чињеница да је Талиб А. у последњих неколико година очигледно био веома активан на друштвеним мрежама, покренула је нова питања о улози платформи као што су Икс и Фејсбук у радикализацији.
Неколико немачких медија објавило је да су међу (сада већ обрисаним) постовима Талиба А. на Иксу биле и изјаве да очекује да ће умрети 2024. године, да је претио да ће убити двадесет Немаца и да мисли да немачка влада покушава да учини Европу више исламском.
“Ово је веома добар случај да се покаже да су класичне исламистичке, десничарске или левичарске екстремистичке категорије сада увећане за још једну – за категорију појединаца који стварају сопствене, идеолошке, персонализоване наративе”, каже Шиндлер. “То је растући тренд још од пандемије, а компаније које поседују друштвене мреже по том питању чине мање него раније. Не морате да будете некакав упорни присталица Исламске државе – у таквом конспиративном окружењу, сваки екстремистички наратив, када га доведете до краја, неизбежно ће довести до насиља.”
Илон Маск је отпустио неколико хиљада модератора садржаја након што је 2022. преузео Икс (који се тада звао Твитер). То је, према Шиндлеровим речима, довело до ситуације да друштво очекује појачан рад полиције у јавном простору, а истовремено дозвољава непромишљен недостатак модерације на онлајн-платформама.
“Морамо да престанемо да прихватамо да та индустрија, једна од најпрофитабилнијих у људској историји, има нулту правну одговорност за садржај на својим платформама и нулту правну одговорност да проактивно ради са снагама безбедности”, закључује Шиндлер.
У сваком случају, неким новим прописима, какви год да буду, потребно је време да покажу резултате. Немачки органи безбедности за сада се баве пре свега непосредним питањем: да ли су и како могли да зауставе нападача у Магдебургу
?
