NAJAVLjENI VEĆI PODSTICAJI: Za poljoprivredu isplaćeno rekordnih 70,4 milijarde dinara

MINISTAR poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je od početka ove godine za poljoprivredu isplaćeno 70,4 milijarde dinara, što je, kako je rekao, skoro 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istakao je da su poljoprivredni prinosi ove godine izvanredni i da će prinos pšenice u proseku biti oko šest tona po hektaru.

Foto: Andrii Yalanskyi / Alamy / Profimedia

Glamočić je rekao da se očekuje da će prosečan prinos pšenice biti na nivou prošlogodišnjeg, koji je, kako je naveo, bio odličan.

– Ekstremno niski prinosi su od 3,5 do četiri tone, i to su pojedinačni slučajevi, uglavnom u delu Banata, ali ima prinosa i od 10, 11, pa i 12 tona po hektaru, tako da će prosek biti oko šest tona. Ove godine je zasejano više pšenice, pošto je tolerantnija na sušu i predstavlja manji rizik u odnosu na kukuruz – rekao je Glamočić.

Govoreći o formiranju cene na berzi, ukazao je da cenu poljoprivrednih proizvoda, poput pšenice, kukuruza, soje i suncokreta, ne određuje država, već, kako je rekao, “veliki igrači” na tržištu, poput zemalja Južne Amerike, SAD i Rusije.

– Tu se formira cena, a ono što mi možemo da uradimo jeste maksimalna primena najmodernijih tehnologija, agrotehnike, đubriva i zaštite, svega što možemo, jer što je veći prinos, proizvodnja je konkurentnija – rekao je Glamočić i dodao da je trenutna cena pšenice na berzi oko 20 dinara.

Glamočić je rekao da država najveći deo podsticajnih sredstava izdvaja upravo za poljoprivredu kako bi se sačuvala sela i podržali poljoprivrednici. Dodao je da Srbija za poljoprivredu izdvaja 7,2 odsto budžeta, što je, kako je naveo, dvostruko više nego zemlje u okruženju, kao i da ima tri puta veći budžet za poljoprivredu od nacionalnih budžeta zemalja EU.

Ministar je kazao da novac koji se izdvaja za poljoprivredu nije dobro raspoređen i dodao da je namera da poljoprivrednici koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom i stočarstvom dobijaju veće podsticaje od onih koji uzgajaju pšenicu ili kukuruz.

– U narednom periodu stimulisaćemo sredstva tako da onaj ko se bavi povrtarstvom ili voćarstvom dobije više po hektaru nego onaj ko gaji pšenicu i kukuruz. Ako proizvodite pšenicu i kukuruz, imate prihode od 1.500 do 2.000 evra godišnje, maksimalno. Ako se bavite povrtarstvom ili voćarstvom, možete imati prihode od 10.000, 15.000, 20.000, 50.000, pa do 100.000 evra po hektaru. Zamislite koliko bi država bila bogatija. Onda kažemo: “Pa zašto nismo kao Holandija?” Upravo zato što moramo da se usmerimo. Ja stalno govorim – morate se prestrojavati i ulaziti u intenzivnije delatnosti – rekao je Glamočić.

(24sedam)