Цена нафте брент коју користи и Србија је већ 90 долара а најављује се и даљи раст од чак 150 долара врло брзо ако се не отвори Ормуски мореуз.
У јеку раста цена енергената, пажња светске јавности поново је усмерена ка Персијском заливу.
Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић оцењује у разговору за РТС да је тренутна ситуација у том региону озбиљнија него претходне енергетске кризе.
“Садашња криза у Персијском заливу је без преседана. Ако знамо да се четири од пет највећих нафтних поља у свету налазе управо на рубовима Персијског залива, онда можемо да закључимо да је ово ситуација какву до сада нисмо видели“, каже Лукић.
Подсећа да су и раније постојали велики поремећаји на тржишту нафте – од Јомкипурског рата, преко Иранске револуције, до рата Ирана и Ирака и инвазије Ирака на Кувајт – али да сада први пут имамо истовремене и широко распрострањене поремећаје у готово свим земљама региона.
Велики део светске трговине нафтом одвија се управо кроз Ормуски мореуз, због чега свака нестабилност у том подручју носи озбиљне глобалне последице.
Према његовим речима, ризик није само у могућем прекиду поморског транспорта, већ и у потенцијалним нападима на нафтна постројења која се баве експлоатацијом и прерадом сирове нафте.
Раст цена већ се прелива на пумпе
Цена сирове нафте типа брент, која је референтна за Србију, на затварању берзи пред викенд достигла је око 92 долара по барелу. То повећање већ се одражава и на цене горива.
У Србији су, уз интервенцију државе, бензин и дизел поскупели за три динара, али професор Лукић упозорава да би притисци на цене могли да се наставе.
“Министар финансија ће вероватно имати пуне руке посла. Потребно је правити нове пројекције и проценити колики део државних давања у цени горива може да се коригује“, каже Лукић.
Како објашњава, једна од могућности јесте корекција акциза.
“Те акцизе могу се смањивати до нивоа од 20 одсто, уз могућност да се регулатива промени и тај проценат повећа”, каже професор.
Ипак, додаје да свако смањење пореских оптерећења мора да води рачуна о фискалној стабилности државе.
Истовремено подсећа да инвестициони рејтинг Србије омогућава држави лакше задуживање уколико би дошло до привременог буџетског дефицита.
Стратешке резерве као други инструмент
Државе, према речима саговорника, имају два кључна инструмента за ублажавање енергетских шокова.
Први је утицај на цену горива кроз порезе и акцизе, а други коришћење стратешких резерви нафте.
“Коришћење стратешких резерви носи одређене ризике, али може помоћи да се ублаже краткорочни поремећаји на тржишту“, објашњава Лукић.
Он додаје да је Србија последњих година унапредила логистички систем дистрибуције резерви, делимично и због проблема са компанијом Нафтна индустрија Србије.
Мали дистрибутери под највећим притиском
Повећање велепродајних цена посебно погађа мање дистрибутере горива.
У региону већ постоје примери затварања мањих пумпи, између осталог у Северној Македонији.
Лукић објашњава да проблем настаје када малопродајне цене остану административно ограничене, док велепродајне настављају да расту.
“У том случају одређене малопродаје могу да уђу у негативну разлику у цени и да послују са губитком”, наводи гост Дневника. Тај ризик, наглашава, не погађа само мале дистрибутере већ и велике нафтне компаније.
Где Европа може да пронађе алтернативну нафту
Када је реч о надокнади недостајућих количина из Персијског залива, могућности су ограничене.
Једина значајнија алтернатива у региону јесте нафтовод који повезује исток и запад Саудијске Арабије и излази на Црвено море, али је његов капацитет већ готово максимално искоришћен.
Европа би, према Лукићевим речима, могла да се више ослони на друге добављаче. Међу њима су: Норвешка, Либија, Алжир, Нигерија, Ангола као и произвођачи из региона Каспијског мора попут Азербејџана и Казахстана.
Хоће ли се руска нафта вратити у Европу
Једно од питања које се поново поставља јесте да ли би криза могла да убрза повратак руске нафте на европско тржиште.
Европска унија је након рата у Украјини готово у потпуности обуставила увоз руских енергената. Додатни проблем представља и стање на нафтоводу Дружба, који је тренутно ван функције.
Професор Лукић сматра да се у скоријем периоду не може очекивати промена те политике.
“Европска унија се до сада чинила врло чврста у својој одлуци када је у питању увоз руских енергената и не видим да би у наредних неколико недеља могло да дође до значајног заокрета”, истиче Лукић.
Изузеци за друге земље
Истовремено, поједине државе добијају изузетке како би осигурале снабдевање.
Тако су Сједињене Америчке Државе дозволиле Индији да настави увоз руске нафте због потребе великих рафинерија.
Према Лукићу, такве одлуке имају за циљ стабилизацију тржишта у земљама које без алтернативних извора не би могле да одрже индустријску производњу.
Инфлација као глобални ризик
Поред проблема у снабдевању, највећа опасност за светску економију јесте нови талас инфлације.
Цена нафте већ се приближава граници од 100 долара по барелу, а даљи раст могао би да повећа трошкове транспорта, производње и хране.
“Када се инфлација поново покрене због раста цена енергената, врло је тешко зауставити тај процес“, упозорава Лукић.
