четвртак, 23.07.2026, 10:00 -> 10:01
Извор: РТС
Низак водостај Дунава зауставља барже и додатно отежава снабдевање нафтним дериватима, у тренутку када тржиште потреса глобална енергетска криза. Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је за РТС да рафинерија у Панчеву остаје кључ стабилности домаћег снабдевања јер покрива најмање 80 одсто потреба тржишта, док проблем представља 20 до 30 одсто деривата који се увозе.
Раша Којчић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је Дунав у овом делу Европе кључна саобраћајница за бродски транспорт не само деривата, већ и свих осталих врста робе.
“У овом моменту кад је водостај јако низак, долази до проблема зато што барже не могу да се товаре у пуном обиму. Значи, бродари морају да товаре мање количине деривата у барже како би уопште могли да плове”, објаснио је Којчић.
Мање количине по броду значе скупљи транспорт, али и немогућност допреме уговорених количина у предвиђеном року. Србија је Дунавом повезана са Констанцом, црноморском луком из које долази највећа количина увозних деривата, а као алтернативу навео је железнички транспорт, који је најскупљи и обезбеђује најмање количине.
Оперативне резерве као прва мера
Као прву меру интервенције Којчић је навео оперативне резерве на пумпама. Свака компанија која се бави прометом нафте и нафтних деривата по закону је у обавези да има те резерве за одређен број дана.
“Значи, оне су у власништву компаније. Компанија не сме да их користи без одобрења министарства и оне се чувају баш за овакве ситуације као прва мера интервенције да би се обезбедила сигурност снабдевања тржишта”, рекао је Којчић.
Ситуацију је сместио у шири контекст глобалне енергетске кризе, наводећи да у Европи долази до мањка дизела и керозина. Досад је био затворен само Ормуски мореуз, а сада је отежана пловидба и Црвеним морем, преко којег се Европа делимично снабдевала из Саудијске Арабије.
“Све то доводи до тога да се на глобалном тржишту дешавају поремећаји. Сви желе да обезбеде довољне количине и сирове нафте и деривата за себе”, истакао је Којчић.
Зашто котације расту брже од цене сирове нафте
Котације готових деривата расту брже од цене сирове нафте због повећане потражње и смањене понуде, објаснио је Којчић.
“Ви на данашњи дан купујете сирову нафту која ће за месец или два стићи у рафинерију на прераду. Нафта која данас кошта 96 долара за барел за референтну сирову нафту типа брент, она за месец, месец и по дана улази у прераду и тад ће се одразити на цену котације”, рекао је, додајући да у моменту повећане потражње тржиште диктира цену готових производа – дизела, бензина и керозина.
Танкери се враћају због ризика
Земље Персијског залива испоручивале су 20 одсто дневних потреба за сировом нафтом за цео свет. Саудијска Арабија је разрадила нафтовод исток–запад како би заобишла Ормуз, Ирак тражи опцију извоза нафтоводом од Киркука до турске луке, док Уједињени Арапски Емирати транспортују нафту до Оманског залива и изашли су из удружења ОПЕК плус како не би били ограничени.
Ситуација се додатно компликује код мореуза Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море.
“Сад је он у великој опасности. Чак је јуче дошло да су пет танкера са сировом нафтом се вратило. Нису желели да пролазе једноставно због ризика”, рекао је Којчић.
Бродарске компаније нуде и по шест месечних плата морнарима за пролазак кроз Ормуз или Баб ел Мандеб, али остаје питање да ли су осигуравајуће куће спремне да осигурају те бродове, што све поскупљује транспорт и утиче на цену нафте.
Говорећи о НИС-у, Којчић је подсетио да рафинерија има оперативну лиценцу до 31. јула, а да су до истог датума НИС и МОЛ добили продужење да заврше преговоре око власничке трансформације.
“У сваком случају, мислим да ће рафинерија наставити да ради. Морамо гледати позитивно јер она је та која нам доноси сигурност снабдевања нашег тржишта свим врстама деривата”, закључио је Којчић.
