Nađa Mihalić/FOTO: Printscreen, “Instagram” @losquenollegaron_
Nađa Mihalić, nekada velika nada španskog tenisa, otvoreno govori o teškom putu ka vrhu i bolnom rastanku sa sportom koji je godinama bio centar njenog života.
U svojoj autobiografiji „Los que no llegaron“, knjizi koja slavi one koji nisu stigli do vrha, teniserka hrvatskih korena otkrila je šta se dešavalo iza kulisa profesionalnog sporta, daleko od reflektora i terena.
Reket je uzela u ruke sa svega pet godina, sa jasnim ciljem da postane broj jedan na svetu. Treninzi su joj ispunjavali svaki dan, a porodica je žrtvovala stabilnost i finansije kako bi joj omogućila najbolje uslove za napredak. Njena karijera ubrzo je prerasla u životno opredeljenje, ali i u teret koji je sve teže mogla da nosi.
Tenzija, pritisak da opravda očekivanja i stalna borba sa ličnim sumnjama potkopavali su joj motivaciju sve dok nije shvatila da više ne uživa u sportu koji je nekada toliko volela.
Foto-galerija 8 Fotografije
Sa 17 godina, donela tešku odluku o prekidu karijere. To se desilo u trenutku kada je shvatila da ni finansijski resursi više ne mogu da prate njenu tenisku ambiciju, odlučila je da odustane.
Mihalićeva i Badosa bile rame uz rame
Nakon povlačenja iz profesionalnog tenisa, Nađa je iskoristila stipendiju za studije u SAD, gde je završila inženjerstvo nanosistema i stvorila novu životnu perspektivu. Danas radi kao šefica logistike proizvoda u jednom američkom brendu urbane mode i ističe da život izvan tenisa može biti jednako ispunjen i vredan poštovanja. Trenirala je sa prijateljicama Paolom Badosom i Sarom Soribes.
Svesna je da postoje i oni mentalno jaki koji nisu odustajali uprkos svemu. Sama nije imala najbolje uslove, novac za opremu, sponzore, setila se Novaka Đokovića.
“El machaque mental era terrorífico. Se suponía que iba a ser la mejor y, de repente, todo era: ¿cuándo lo vas a dejar?”. Nadja Mihalic, promesa adolescente del tenis, cuenta la historia de precariedad común detrás de muchos deportistas de alta competición https://t.co/pqY3QeZjU5
— EL PAÍS (@el_pais) December 15, 2025
U Španiji, tenis je i dalje boli. Do ove godine nije mogla ni da gleda turnire na televiziji. I još uvek joj je nemoguće da gleda filmove poput „King Richard“ (o sestrama Vilijams) ili novijeg „Rivals“, još jedne priče o onima koji nikada nisu uspeli, u holivudskoj verziji.
Uprkos svemu tome, njena posebna žrtva na kraju joj je pomogla da pronađe karijeru. Sada je voditeljka logistike proizvoda u “World In Vision”, urbanom brendu sa sedištem u Nju Orleansu koji su pokrenuli njeni prijatelji s fakulteta. U tom smislu, nije toliko daleko od Rodžera Federera, koji uživa u svojoj zlatnoj penziji kao deoničar brenda “On Running”.
Što se tiče trenutne, mnogo raspravljane kulture truda, koja hvali i navija za sportiste koji se takmiče čak i kada su fizički i mentalno iscrpljeni (i sama je igrala u SAD s povredom kvadricepsa), ona razmišlja na sledeći način.
Uprkos svemu, ona smatra da je postigla uspeh.
VIDEO Đoković šokirao sve u Kopenhagenu
