Kanađanin slučajno otkrio retke Guči mokasine iz 1966. godine: Kada ih je bolje osmotrio, video je da kriju misterioznu priču

Jedan Kanađanin mislio je da je napravio odličan ulov kada je u prodavnici polovnih stvari pronašao par starih Guči mokasina za samo 31 evro, ali to je bio tek početak neverovatne priče.

Cipele su naime skrivale tajnu koja baca novo svetlo na istoriju slavnog italijanskog brenda, piše Njuzvik.

Džastin Lemaj iz Kvebeka u Kanadi kupio je cipele za svega 50 kanadskih dolara (oko 31 euro) u lokalnoj prodavnici polovne robe.

“Prodavnica se nalazi odmah pored mesta gde idem po namirnice, pa često navratim”, rekao je Lemaj. “Uvek tražim kvalitetne stvari, odeću i obuću, a ove je bilo teško ne primetiti.”

Lemaj nije mogao da veruje koliko su cipele bile dobro očuvane više od 40 godina nakon proizvodnje, pa ih je odlučio kupiti uprkos jednom važnom nedostatku.

“Bile su neverovatno čiste, još su imale kalupe, a došle su sa originalnom kutijom i krpicom za poliranje. Stanje je bilo besprekorno”, ispričao je. “Jedini problem bio je što su mi otprilike jedan broj premale, ali ih jednostavno nisam mogao ostaviti.”

Natpis koji je sve promenio

Odeća i modni dodaci su jedan od glavnih pokretača tržišta rabljene robe. Podaci iz septembra 2025. koje je objavio Kapital 1-Šoping pokazuju da je otprilike trećina sve odeće i modnih dodataka kupljenih u SAD-u tokom prethodnih 12 meseci bila iz druge ruke.

Lemaj je uskoro otkrio da je njegov ulov mnogo više od starog para dizajnerskih cipela. Kada je mokasinke doneo kući, na potplatima je primetio natpis koji je sve promenio: “Guči, HECHO EN MEXICO 1966.”

Nije mu bilo poznato da je Guči, kao italijanski brend, ikada proizvodio obuću u Meksiku. Ipak, kvaliteta izrade i natpis “Manufacturado por Vomo S.A. DE C.V.” na dnu kutije podstakli su ga da dublje istraži priču.

“To me odvelo u pravo malo istraživanje”, rekao je. “Tokom 1960-ih Guči je prolazio kroz neobično razdoblje u kojem je brend bio prilično neorganizovan i u velikoj meri se oslanjao na licenciranje. U isto vreme, Meksiko je imao stroga uvozna ograničenja koja su otežavala uvoz italijanske luksuzne robe, iako je u turističkim područjima postojala velika potražnja.”

Lemaj je otkrio da je Guči tada dao licence nekolicini kompanija za proizvodnju torbi, cipela i drugih kožnih proizvoda koji su se prodavali u Meksiku. “Jedan od članova porodice Guči navodno je živeo u Meksiku i sarađivao sa vrhunskim radionicama za izradu kožnih proizvoda, na primer u Guadalajari, kako bi se proizvodi izrađivali lokalno za tamošnje tržište”, objasnio je Lemaj.

Potvrda sa interneta

Oduševljen otkrićem, Lemaj ga je podelio na Reditu, gde je njegova objava prikupila više od 3.000 glasova. Neki korisnici u komentarima su potvrdili priču o Gučijevoj proizvodnji u Meksiku.

“Moja majka je radila u fabrici Guči u Meksiku!” napisao je jedan korisnik. “Leon u saveznoj državi Guanajuato poznat je po izradi kaubojskih čizama po meri. Logično je da su ondje proizvodili i kožne cipele za Guči“, dodao je drugi.

Iako su neki izrazili sumnju, tvrdeći da bi sve što je Guči proizveo van Italije verovatno bilo lažno, Lemaj kaže da kvaliteta izrade cipela govori suprotno.

“Ove cipele su izuzetno kvalitetno izrađene. Po mom mišljenju, mogu se uporediti, a u nekim aspektima čak i nadmašuju neke italijanske Guči mokasinke iz istog perioda, posebno što se tiče kvaliteta i mekoće kože, kao i samog kroja“, dodao je.

Fascinantno poglavlje istorije

Za Lemaja je otkrivanje porekla mokasinki bilo posebno iskustvo. “Deo čari kupovine u sekndhend prodavnicama nije samo pronalazak vrednih ili zanimljivih predmeta, već i otkrivanje istorije koja stoji iza njih”, rekao je.

“Iako se ove cipele ne uklapaju u uobičajenu priču o Gučiju sa etiketom “Made in Italy”, one predstavljaju fascinantno poglavlje u istoriji brenda.”

Lemaj je dobio brojne pohvale za svoj ulov, a vrednost cipela procenjena je na oko 350 dolara (oko 300 evra). Zbog interesovanja kolekcionara, sada ih planira prodati. “Baš me zanima gde će na kraju završiti“, zaključio je.

(Blic biznis/index)