IGRE PRESTOLA U PRIŠTINI Osmani cilja drugi mandat, Kurti povlači poteze iz senke: Njen adut je MOĆNA ZEMLJA, kojoj on nije sagovornik

Tačno sedam dana ostalo je do isteka roka za izbor predsednika tzv. Kosova, a odnosi između prištinskog premijera Aljbina Kurtija i aktuelne predsednice Vjose Osmani su pod lupom javnosti. Osmani juriša na drugi mandat, u tu svrhu jačala je kontakt sa Amerikom i Zapadom, ali joj to nije pomoglo da privoli Kurtijevo “Samoopredeljenje” da stane iza nje. Analitičari kažu da je posredi igra prestola između Osmani i Kurtija, i da joj on dozira podršku kako bi je i dalje držao pod kontrolom.

To se ogleda u najnovijim primerima, gde Osmani na sve načine pokušava da dobije drugi mandat, a na ruku joj ide poziv koji joj je kao predsednici stigao – da učestvuje u Odboru za mir predsednika SAD Donalda Trampa. Za mesec dana se dva puta tim povodom srela sa njim, u Davosu na osnivačkoj konferenciji i u Vašingtonu na prvoj sednici.

Ali, ni reč o tome nije se čulo od Kurtija, čija stranka je Osmani podržala za prvi mandat.

Nikola Vujinović, Istraživač studija bezbednosti, ocenio je da se Kurti ne izjašnjava zbog toga da ne bi davao na značaju Osmani jer je poziv za učešće u Odboru stigao njoj. On navodi da je Vjosa Osmani sagovornik Amerike i da je zato ona bila izbor SAD.

– To je prva poruka. Oni su pozvali Osmani da prisustvuje svim ovim samitima, da potpiše u Davosu osnivački akt, dok je sve to Kurti prećutao. Aljbin Kurti nije njihov sagovornik i njegova tišina time postaje još glasnija. On ćuti da ne bi Osmani davao na značaju jer je u toku kampanja i ona se svim silama bori da bude predsednički kandidat što, bar u ovom trenutku, izgleda da neće biti – rekao je Vujinović za “Kosovo onlajn”.

“Odvija se rivalitet”

Ognjen Gogić, politički analitičar sa Kosova, za “Blic” kaže da se odvija rivalitet između Kurtija i Osmani.

– Osmani svoju poziciju u političkom životu na Kosovu osnažuje time što produbljuje odnose sa Amerikancima i pristaje da učestvuje u Trampovim improvizacijama. Kurti to ne odobrava, ali ne želi da otvoreno negoduje. Osmani želi novi mandat na mestu predsednice Kosova, ali do toga ne može doći bez Kurtijeve podrške. On se o tome ne izjašnjava iako je ostalo nedelju dana do isticanja ustavnog roka za izbor predsednika. Usled podrške koju dobija od Amerikanaca, Osmani može da postane previše moćna na Kosovu pa Kurti više ne bi mogao da je kontroliše – napominje Gogić.

Kandidat mora da ima većinu

Do 4. marta Kosovo treba da dobije novog predsednika. Osmani je otvoreno iskazala želju da ostane u predsedničkoj fotelji, pa je rekla da ima korektne odnose sa ogromnom većinom poslanika, bez obzira na stranačku pripadnost, i izrazila spremnost da nastavi mandat smatrajući to interesom Kosova.

Kurti je započeo konsultacije, a medijima je rekao da Pokret “Samoopredeljenje” nema nijednog konkretnog kandidata za predsednika, kao ni Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova. Tim povodom je u nedelju razgovarao sa liderom DPK Bedrijem Hamzom, a juče sa DSK Lumirom Abdidžikuom.

– Ili ćemo pronaći ime koje nam garantuje da će imati podršku dve trećine poslanika ili ćemo se dogovoriti o daljoj proceduri. Ako nedostaje samo jedan glas, onda idemo na nove izbore i trudićemo se da to izbegnemo – rekao je Kurti.

Ko je sve u trci?

Osim aktuelne predsednice Vjose Osmani, nijedan drugi potencijalni kandidat još nije potvrdio učešće u predsedničkoj trci. Mediji nezvanično pišu da se spominje i da bi na toj poziciji mogao da se nađe i:

• Ljuljzim Jašarij, sin komandanta OVK Adema Jašarija, ali on se do sada nije izjašnjavao o mogućoj kandidaturi
• Ljumir Abdidžiku, lider DSK-a, ali ni on lično, niti stranka koju predvodi, nisu ništa zvanično potvrdili.
• Ramuš Haradinaj se razmatra kao mogući konsenzusni kandidat opozicije.

Kosovski ustav predviđa da se predsednik bira tajnim glasanjem u skupštini, a da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika. Za izbor se zahteva dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika.

Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, organizuje se treće na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu glasanja, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika. Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.