Mržnja među nama je veća nego što smo mislili. Nakon vesti o hospitalizaciji ministra unutrašnjih poslova i predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića, na društvenim mrežema su osvanuli jezivi komentari i poruke mržnje. Neki korisnici su otvoreno izrazili želje za smrću ministra Daćića, zatim predsednika Vučića, pa i celih porodica. Ove reakcije, ne samo da prelaze granicu političkog neslaganja, već pokazuju beskrajnu beskrupuloznost u verbalnom nasilju i napadima na tuđe porodice i pojedince u njihovim najtežim trenucima. Takav govor, umesto da doprinese racionalnoj raspravi, dehumanizuje sagovornike i potiče atmosferu netrpeljivosti i polarizacije u javnom prostoru. Umesto pristojne i civilizovane diskusije, neki korisnici su koristili informaciju o lošem zdravstvenom stanju kao povod za širenje mržnje, što ukazuje na to da u našim digitalnim javnim prostorima nema granica za moralnu i ljudsku neodgovornost.
Gde počinje, a gde prestaje sloboda govora na društvenim mrežama, i kako razlikovati legitimnu kritiku od govora mržnje u trenutku tuđe patnje?
Na koji način bezbednosne službe razlikuju neukusnu, ali pravno nekažnjivu izjavu od poruke koja predstavlja realnu pretnju štićenoj ličnosti?
Kako ovakve reakcije utiču na javni dijalog, političku kulturu i poverenje u institucije u vreme društvenih i političkih kriza?
gosti “Usijanja”:
Veroljub Arsić, ekonomista i narodni poslanik SNS, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava
Milan Petričković, profesor na FPN
Marko Matić, Centar za odgovorne medije
urednica i voditeljka: Jelena Pejović
