У години у којој је био под америчким санкцијама, НИС је, према финансијском извештају те компаније, претрпео губитак од 5,6 милијарди динара, тј. 47,6 милиона евра. То је велико назадовање у поређењу с 2024. годином, на чијем је крају Нафтна индустрија била у плусу од 18 милијарди динара. У односу на 2024, и профитабилност НИС-а је преполовљена ако се гледа ниво зараде пре исплате пореза, камата и амортизације.
Опали су и обим производње и прераде нафте, као и ниво промета. Петрохемија, која је власништво НИС-а и сутра поново почиње да ради, има губитак од 10,3 милијарде динара. Другим речима, минус тог губиташа продубљен је за више од 2,5 милијарди динара у односу на претходну годину.
Добра вест је да је НИС одржао ликвидност, као и да је дуг банкама чак умањио с 558 на 396 милиона евра. Осим санкција, како је саопштио НИС, на лош резултат утицали су и појефтињење нафте и поскупљење залиха нафте, као и обезвређење актива компаније у Бугарској и Румунији. Да ли је такав биланс 2025. утицао на цену коју је МОЛ спреман да плати за НИС? Може ли Нафтна индустрија да поново заузме некадашњи удео на тржишту и да надокнади губитке?
Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.
Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.
Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.
Кључни губици у последњем кварталу
Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.
Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.
Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.
Марковић наводи да је кључни део губитка настао у последњем кварталу, након што су санкције у потпуности ступиле на снагу и када је рафинерија престала са радом.
Значај НИС-а за српску економију
Иако су санкције биле најављиване и очекиване, њихов постепени ефекат осетио се током целе године, пре свега кроз губитак тржишта у велепродаји.
Купци су, како наводи, у условима неизвесности и страха од потпуне обуставе рада компаније, почели да се окрећу алтернативним добављачима.
Такав тренд резултовао је значајним осипањем купаца, што се најјаче одразило управо у завршници године и довело до наглог раста губитака.
Сагледавајући шири контекст, Марковић указује да се пословање НИС-а не одражава само на компанију, већ и на српски буџет и бруто домаћи производ, с обзиром на његов значајан удео у економији.
Одлагање решења, сматра он, имало је последице и по руског већинског власника, јер дуготрајно генерисање губитака неминовно утиче на вредност компаније.
Указао је да уколико се ситуација посматра искључиво са економског становишта, без геополитичких интереса, јасно је да продужена неизвесност смањује преговарачку позицију продавца.
НИС је, подсећа Марковић, у стабилним условима могао да остварује и до 200 милиона долара годишњег профита, што додатно илуструје колики је потенцијал изгубљен.
Тржиште проналази алтернативе
У таквим околностима, потенцијални купци логично тактизирају и нуде нижу цену, свесни да компанија тренутно послује под притиском.
Додатни проблем представља чињеница да тржиште временом проналази алтернативе, па је повратак на претходне позиције све тежи што неизвесност дуже траје.
Тренутно се чека одлука америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), која би требало да да зелено светло за евентуалну трансакцију између МОЛ-а и Гаспром њефта.
До тада, НИС послује уз привремена продужења лиценци и без могућности рада у пуном капацитету, што додатно оптерећује резултате.
Подаци са тржишта показују да је удео НИС-а у укупном тржишту горива пао са 80 на 63 одсто, док је у малопродаји забележен мањи пад, са 48 на 46 процената.
Марковић оцењује да је малопродаја релативно добро прошла, делом захваљујући лојалности купаца и промотивним активностима компаније.
С друге стране, пад у велепродаји последица је повећаног увоза и формирања нових логистичких ланаца, како би се тржиште обезбедило у случају потпуне обуставе рада НИС-а.
Марковић је истакао да једном успостављени ланци снабдевања тешко се и споро мењају, па би повратак купаца захтевао време, конкурентне цене и стабилну тржишну позицију.
Гас као још један изазов
Говорећи о снабдевању гасом, Марковић истиче да Србија у наредном периоду неће имати проблема, али да је извесније склапање краткорочних, него дугорочних уговора са Русима.
У условима геополитичких промена и настојања Европске уније да смањи зависност од руског гаса, опрез и флексибилност у енергетској политици, закључује Марковић, остају од кључног значаја.
