Moj glas za tužioca Predraga Milovanovića: Autorski tekst novinara redakcije Žig info iz Grocke kome su 2018. zapalili kuću

U opštoj devalvaciji svih ljudskih, moralnih i profesionalnih vrednosti prosto se iznenadite kad upoznate nekoga ko tome prkosi i kad shvatite da pred sobom imate osobu koju krase sve one osobine koje su nekada bile uzor.

Ja sam imao tu sreću (mada je možda ispravnije da, zbog zločina koji mi je pričinjen, kažem nesreću) da se u najtežim trenucima mog života sretnem sa javnim tužiocem Predragom Milovanovićem.

Svakako je bila sreća što je baš njemu dodeljen slučaj paljenja moje kuće. To kažem odgovorno posle ove vremenske distance, jer da je slučaj došao u ruke nekog manje poštenog, manje hrabrog ili manje stručnog tužioca, ja svakako ne bih dočekao pravdu u tom postupku oličenu u pravosnažnoj presudi.

Predrag Milovanović zna kroz šta smo moja supruga i ja prolazili u tom periodu, kao što i mi znamo sa kakvim problemima i pritiscima se on suočavao. Nije ustuknuo ni kad mu je od strane prvooptuženog Simonovića, tada istaknutog člana vladajuće stranke, u samoj sudnici upućena direktna pretnja da mu se može desiti da posle ovog slučaja više nikad ne bude tužilac. Ne, Milovanović je ostao nepokolebljiv vršeći svoju dužnost na ponos javnotužilačke profesije.

Bilo je zadovoljstvo gledati ga i još više slušati ga u sudnici: briljantnog uma, vispren, rečit, dostojantven, temeljno i pažljivo je gradio slučaj. Jednostavno – dostojan svog poziva. Uz moju advokaticu Anu Matić, on je bio moj jedini saveznik među akterima u tom postupku i hvala mu na tome.

Nasuprot njemu, kao protivna strana u predmetnom sudskom postupku, stajala je čitava jedna plejada advokata zvučnih imena, koji su zastupali izvršioce zločina koji je nada mnom počinjen. Uzalud im je bila ta brojnost.

Tužilac Milovanović je dominirao u sudnici braneći javni interes, braneći pravdu, dokazujući krivicu neposrednih izvršilaca krivičnog dela i njihovih nalogodavaca. Posebno sam mu zahvalan i na tome što se, iskazujući lični integritet i savesnost, usprotivio da bude sklonjen sa ovog slučaja, odnosno što se istinski zalagao da ovaj postupak dovede do samog kraja.

Njegova završna reč kao tužioca za mene je bila fascinantna. Vratio mi je veru u inače poljuljani sistem pravosuđa.

Zato imam potrebu da se oglasim pred predstojeće izbore za Visoki savet tužilaštva, zakazane za 23. decembar, i da iz svog ličnog ugla običnog građanina ove države, koji nije u poziciji da na bilo šta utiče, ipak kažem sledeće: u ovom ružnom vremenu, danas nam više nego ikad Visokom savetu tužilaštva trebaju takvi ljudi kao što je Predrag Milovanović: ljudi koji poštuju i štite zakon, moral, principe profesije, ljudi koji su hrabri, sposobni, pametni, koji nisu voljni da im se diriguje šta će da kažu ili urade i koji su spremni i odlučni da odbrane samostalnost, nezavisnost i nepristrasnost javnotužilačke funkcije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.