MNOGI RAZMIŠLJAJU O UZGOJU BUKOVAČE Deluje lako, ali ipak postoji problem zbog kojeg odustaju

Uzgoj gljiva u Srbiji poslednjih godina je u ekspanziji i sve veći broj ljudi se odlučuje da pokrene njihovu proizvodnju. Nakon šampinjona, koji su prvi osvojili srpsko tržište, gljiva bukovača u jednom trenutku preuzela je primat.

Gajenje bukovače lakše od uzgoja drugih vrsta, a ova pečurka takođe daje i odlične prinose. Njena isplativost tokom sezone branja se ne dovodi u pitanje, jer je pored šampinjona jedna od traženijih gljiva na tržištu. Međutim, iako za njenu proizvodnju na prvi pogled ne postoje prepreke, uzgoj bukovače u Srbiji za većinu proizvođača nije moguć tokom cele godine.

– Bukovaču u Srbiji, naročito ako ste manji proizvođač, ne možete proizvoditi čitave godine. Možete je gajiti samo zimi i zbog toga ljudi odustaju. Nemoguće je bez većih ulaganja u opremu proizvodnog pogona, a tada se povećavaju i troškovi, posebno za struju. Neophodno je da se održava odgovarajuća temperatura non stop, a održavanje vlage na 80-90 odsto kada su napolju visoke temperature i vreli toplotni talasi jako je teško – kazala je za Bizportal Jasmina Golubov iz Bečmena koja je sa porodicom proizvodila Bukovače.

Pošto se bukovača distribuira uglavnom u restoranima i marketima, koji od proizvođača očekuju konstantnu ponudu, Golubov navodi da mnogi proizvođači odustaju i iz  razloga zato što gube komintente i kupce za svoj proizvod.

– Mi smo, na primer, prodavali naše pečurke restoranima i kada restorani stave taj proizvod na svoj meni, a ja kao proizvođač ne mogu da mu izađem u susret tokom jula ili avgusta, jer ma koliko se trudili ne možemo spustiti temperature na 17 stepeni, koliko  je noj  potrebno za rast. To mogu samo veliki proizvođači, ali njihov prinos se uglavnom izvozi – navela je naša sagovornica.

Međutim, prema rečima Jasmine Golubov sama proizvodnja i početna ulaganja za sve one koji ipak žele da se bave uzgojem bukovače, nije teška. Porodica Golubov, a najviše ona je čitav proces naučila istražujući na internetu.

Početni koraci i izazovi u proizvodnji

Bukovača se gaji u džakovima u suvoj prostoriji. Ako sam uzgajivač želi da puni vreće supstratom, mora da poseduje prostor gde bi se skladištio materijal za pravljenje supstrata, razne posude za namakanje slame i gde će se obavljati sam posao punjenja.

– Ni početna ulaganja nisu nešto prevelika, potrebna vam je prostorija odnosno, dve prostorije, u kojima morate održavati konstantnu temperaturu između 15 i 20 stepeni, optimalno je 17. U prostoriji je neophodno da bude i konstantna vlaga od oko 85 odsto. Vlaga se postiže lako uz uređaje za maglu i vlaženje prostorija koji nisu skupi. Jedna od te dve prostorije mora biti svetla jer one vole svetlost, a druga mora biti mračna jer je takođe neophodan i mrak – izjavila je Golubov i objasnila da postoji nekoliko vrsta supstrata kojim se džakovi  pune.

A prema njenom iskustvu džakovi u kojima se proizvode bukovače pune se peletom od soje, sa slamom i drveta koji su manje zahtevan fizički, prostorno i cenovno.

– Ja sam sve naučila na internetu i putem telefona. Bukovače ne zahtevaju neke posebne uslove, sama proizvodnja je vrlo čista i uredna, sve je lako savladivo. Micelijum koji se stavlja u džakove, takođe lako je pronaći. Na našem tržištu ga još uvek ima, ali proizvođača je manje jer je tržište kolebljivo ,  zbog toga sam i ja odustala. Možda u perspektivi međutim za sada ne vidim mogućnost da tokom vrelih letnjih meseci svakog dana konstantno postižem temperaturu od 17 stepeni.

Bukovača kao domaća gljiva

U našim krajevima, bukovača nije retka gljiva i može se videti u šumama, najviše na bukovom drveću. Rastu na stablu u grozdovima nalik na školjke. Na engleskom, naziv je Oyster mushrooms ili Ostriga pečurke. Postoje bele, ružičaste, plave i Kraljevske bukovače, mada se kod nas mogu naći uglavnom samo bele (sive) bukovače objasnila je Golubov.

Prve pečurke počinju da se pojavljuju iz rupa (koje su napravljene na džakovima) posle 5-6 dana, za 5 dana stižu na branje. Berba prvog talasa traje oko 5-6 dana. Posle dva talasa cvetanja, džakovi se bacaju i to tako što se najlon skine, a istrošeni supstrat može da se odloži bilo gde u prirodu, jer je jaqko dobro đubrivo.

Pečurka raste u grozdovima. Ima široku, lepezastu ili nalik na ostrige kapu koja se proteže prirodni primerci variraju od belih do sivih ili smeđih do tamnobraon; ivica je uvijena kada je mlada, glatka je i često pomalo režnjeva ili talasasta. Meso je belo, čvrsto i varira u debljini zbog rasporeda peteljki. Škrge pečurke su bele do kremaste i spuštaju se na dršku ako su prisutne.

Portal agroklub opisuje da bukovača sadrži dosta proteina koji su po svom sastavu slični životinjskim. Odlikuje se i malom količinom masti pa je odlična kao dijetalna hrana. U svom sastavu ima niz vitamina i minerala. Od davnina Kinezi bukovaču koriste u ishrani i kao lekovitu gljivu za jačanje imuniteta.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.