DOZVOLJENI nivo aflatoksina u mleku od decembra sledeće godine biće pet puta manji nego što je sad. Tako, umesto 0,25, u mleku neće smeti da bude ove kancerogene materije više od 0,05 mikrograma po litru. Koncentracije ove materije, već godinama su u Srbiji na klackalici, naročito što je naša zemlja područje koje je podložno ovoj gljivici. Uz to, pamti se i afera aflatoksin 2013. godine, koja je prodrmala mlekre, proizvođače ali i tadašnje političare.
Foto M. Anđela
Izmenjeni Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenti (zagađivači) u hrani, za aflatoksin počinje da važi od 1. decembra 2022, a stručnjaci smatraju da će najviše problema kod prilagođavanja, imati mali proizvođači. Ništa lakše neće biti ni malim mlekarama, koje, u najvećem broju slučajeva, nisu ni kotrolisale nivo ovog mikotoksina.
– Proizvođači mleka su se prilagodili, ali treba to da urade i oni koji prave stočnu hranu – rekla nam je Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. – To se najviše odnosi na firme koje lageruju kukuruz i sve ostale komponente koje se koriste za smešu hrane za životinje, a može da sadrži aflatoksin. Ti smeštajni kapaciteti moraju da budu kako treba. Da zrno bude dobro osušeno pre nego što se skladišti.
Većina proizvođača, koji mleko predaju “Imleku”, već ima evropske granice dozvoljenog aflatoksina. Ova kompanija, kako nam je Bugarski ispričala, mleko izvozi, i ograničenje za njih je 0,05 mikrograma po litru.
– Kada se i desi da je procenat ove materije u mleku veći od 0,05, stizale su destimulacije, pa smo bili primorani da i o tome vodimo računa – ističe Bugarski. – Za ostale mlekare nisam sigurna koliko su se uopšte i bavile aflatoksinom. Kada bude počeo pravilnik da važi moraće da se usklade. Ali, mi smo takvo podneblje, gde je pojava aflatoksina u stočnoj hrani česta. Zbog klime i temperature. Inače, ne postoji studija koja je dokazala uticaj aflatoksina na ljude. Ne treba zaboraviti ni da ga najviše ima u orašastim plodovima, ali je suština u tome koliko se pojede.
U kompaniji “Imlek” kažu da oni podržavaju ovu odluku i inicijativu, da se propisi prilagode standardima EU.
– To nije nikakva nova mera, već je standard koji se odavno primenjuje na tržištu EU – kazao je Darko Samardžija, izvršni direktor “Imleka”. – Jednostavno, to će morati da se primenjuje i kod nas. Kontrola sirovog mleka u Srbiji će se apsoluto efikasno obavljati puštanjem u rad Nacionalne laboratorije u Batajnici.
AFERA UZDRMALA NADLEŽNE
SRBIJU i region, 2013. godine, potresla je afera aflatoksin u mleku. Tada je i javnost prvi put čula za ovaj mikotoksin, koji je kancerogen, ali i da mlekare u našoj zemlji ne mogu da zadovolje evropske standarde. Aflatoksin je tada do mleka stigao preko zaraženog kukuruza, koji u to vreme, nije mnogo bio ni kontrolisan na ovu supstancu, koju proizvodi buđ.
Granice su se od tada nekoliko puta menjale, od 0,5, pa 0,05, da bi već godinama bila 0,25 mikrograma po litru. I to sve uz objašnjenje da je Evropi trebalo više od pet godina da smanji nivo sa 0,5 na 0,05 mirkograma po litru, a da se kod nas sve radi “preko noći”. Čitav slučaj, uzdrmao je i političku scenu u našoj zemlji, ali i resornog ministra poljoprivrede u to vreme. Ipak, slučaj “aflatoksin” je samo bio zaboravljen “preko noći”.
