четвртак, 19.02.2026, 17:25 -> 17:27
Извор: РТС
Млекари већ девети дан блокирају саобраћајнице на више локација у Србији, а ни разговор ресорног министра са удружењима пољопривредника није уродио плодом. Пред каквим је изазовима млекарски сектор и који су механизми на располагању држави за излазак из кризе за РТС је говорио професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду.
Захтеви произвођача млека су обустављање увоза свих пољопривредних производа и омогућавање откупа вишкова у робне резерве ради стабилизације тржишта.
Траже нову регулацију тржишта након стабилизације цена, увођење квота и обавезне инспекцијске контроле и лабораторијске анализе на граничним прелазима.
Сматрају да треба наставити откуп млека за произвођаче којима је обустављен откуп, уз обавезу да откупљивачи преузму све количине.
Захтевају одговорност за урушавање пољопривреде и одговорност свих који су својим деловањем уништавали пољопривредну производњу и, како тврде, угрозили егзистенцију пољопривредника.
“Немогуће је обуставити увоз”
Професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду каже за РТС да је први услов немогуће испунити имајући у виду обавезе које смо као држава преузели и да се решење мора тражити у неком другом правцу.
На питање да ли би неке краткорочне мере имале ефекта, Рајић напомиње да сваки споразум садржи ставке које су заштитне, које штите домаће тржиште.
“И у овом случају ја мислим да ми немамо баш јаке адуте. Наравно, треба разговарати, треба пратити ситуацију јер она се мења из месеца у месец. За сад нисмо још у ситуацији у којој смо били 2015. године, када смо увели прелевмане”, наводи Рајић.
Пољопривредници се позивају на чланове 40 и 41 Споразума о стабилизацији и придруживању, који кажу да државе могу да уведу одбрамбене трговинске мере, ако докажу да се у њихову земљу увози нешто по дампинг ценама.
“Мора се доказати веза између пада цене и производње”
Професор Рајић истиче да ту има још један услов, а то је да постоји узрочно-последична веза између цене и пада производње, а како каже, тог пада нема.
Према његовим речима, без доказивања те везе, нема ни разговора.
Пољопривредници, за разлику од ранијих протеста, сада не траже веће субвенције већ системска решења – увођење квота, прелевмана и строжих контрола квалитета на граници, како би се смањио увоз.
Рајић истиче да су прелевмани могући, али у да морају бити у складу са међународним споразумима, као и да квоте носе ризик реципроцитета.
Подсећа да су 2015. године прелевмани на сир помогли стабилизацији тржишта, јер је доказано да је реч о дампинг ценама. Данас би, како каже, то управо и био једини одржив начин заштите домаћег тржишта.
“Цена млека последица и глобалних кретања”
Говорећи о млекарству, наводи да пад откупних цена није последица само увоза, већ и глобалних кретања.
Професор Пољопривредног факултета упозорава да, према проценама Food and Agriculture Organization (ФАО), 2026. може бити критична за млечну индустрију, уз очекивани сезонски вишак понуде и додатни притисак на цене до лета.
Рајић сматра да је очување домаће производње млека стратешки интерес, али да произвођачи морају да повећају ефикасност и смање трошкове. Као једно од решења наводи могућност откупа вишкова за робне резерве и производње млека у праху, уз напомену да би то представљало додатно оптерећење за буџет.
