Kada se na ulicama razbijaju stakla, napadaju aktivisti i policajci ili upućuju pretnje nosiocima državnih funkcija, javnosti se plasira narativ da je reč o “alegoriji narodnog gneva”. O ovoj opasnoj zameni teza i njenim posledicama po društvo u emisiji “Puls Srbije” na Kurir televiziji govorile su prof. dr Zorana Mihajlović i Jelena Kotević, pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
“25. oktobar je test za sve”
Mihajlović je ocenila da su građanima u protekle dve godine stvari postale potpuno jasne i da se iza tzv. performansi krije otvoreno negiranje zakona, predsednika i institucija.
– Mislim da je građanima u poslednje dve godine postalo potpuno jasno da su svi ti performansi zapravo pesničke slobode, dok je realnost sasvim drugačija. Ovde se otvoreno preti, negira se predsednik, zakon i bilo koja institucija. Usledili su i napadi na žene i starije ljude, kao i pretnje silovanjem – i to sve samo zato što ti ljudi ne dele mišljenje sa blokaderima. Mi se trudimo da nasilje ostavimo po strani jer nam je prioritet da sačuvamo državu. Datum 25. oktobar je samo test da vidimo koliko smo svesni svega što nam se dešavalo u proteklom periodu, koliko snage imamo da sve to izdržimo i da sačuvamo državu – i to ne bilo koju, već isključivo Srbiju – poručila je Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović: Datum 25. oktobar je samo test da vidimo koliko smo svesni svega što se desilo
Izvor: Kurir televizija
Govoreći o učestalim političkim tenzijama i napadima u javnom prostoru, nekadašnja ministarka ocenila je da je aktuelna politička atmosfera u Srbiji prešla sve granice uobičajene političke borbe.
– Prošla sam mnoge kampanje, uključujući i rušenje Miloševića i 2012. godinu, ali situacija nikada nije bila ovakva. Nikada do sada nije zabeležen ovakav napad, naročito na žene, i očekivala sam mnogo oštriju reakciju svih institucija. Blokaderi ističu kako se glasači SNS-a razlikuju od njih po fizionomiji, na tako nešto mora se reagovati daleko oštrije i odlučnije. Reakcija ne bi trebalo da izostane ni od strane Poverenika, ali ni od ministarke za rodnu ravnopravnost. Umesto toga, utisak je da su se svi distancirali pod izgovorom da je reč o političkoj borbi, ali ovo zaista više nije politička borba – poručila je Zorana Mihajlović, a zatim objasnila:
– Ovde je sve veštački stvoreno, od blokaderskog pokreta do cele te priče koja prerasta u pokušaj dolaska na vlast isključivo putem nasilja i eventualnog izazivanja građanskog rata, što su u nekoliko navrata već i pokušali. Oni su dobro organizovani i dobro plaćeni. Njihovi glavni ljudi nisu na blokaderskoj listi, već se nalaze iza te pešadije, dok su kreatori cele priče van Srbije.
Opozicija želi na vlast nasilnim putem
Kako objašnjava, mladima se treba pružiti šansa da spoznaju kako funkcioniše sam sistem.
– Srećna sam što će biti izbora jer će se konačno podvući linija i videti ko gde stoji. Ti takozvani studenti treba da uđu u parlament, vide kako sistem funkcioniše i tu se bore za svoje interese. Sa druge strane, to je dobro i za državu, da bismo uvideli gde se stvaraju problemi i kako kao država treba da postupamo i radimo nakon tog 25. oktobra.
Odgovarajući na pitanje o krajnjim namerama organizatora protesta, Zorana je poručila da borba za vlast mora ostati u okvirima demokratskih procesa.
– Metod koji primenjuju jesu diskriminacija i nasilje, ali je njihov krajnji cilj bio nasilni dolazak na vlast. Kada su blokade počele, cilj nijednog trenutka nisu bili razgovor niti dijalog, iako ih je predsednik Vučić nebrojeno puta pozivao na to. Kada vidite da prvi čovek na njihovoj listi odbija bilo kakav dijalog, jasno je da je reč o svesnom pokušaju samoizolacije i izbegavanja svake vrste razgovora. Ti mladi ljudi u prvim redovima su samo ‘topovsko meso’ i to nema nikakve veze sa mladima koji bi se zaista borili za bolju budućnost. Čak i tokom devedesetih godina, kada je bilo masovnih protesta, fakulteti su radili i nastava se održavala bez obzira na političko mišljenje profesora. Razumem borbu za dolazak na vlast, ali ne kroz nasilje.
Govor mržnje je oblik diskriminacije
Sa pravnog i institucionalnog aspekta, Jelena Kotević je podsetila da sloboda izražavanja, iako temelj demokratije, nije apsolutna i ne može služiti kao pokriće za kršenje zakona.
– Sloboda izražavanja jeste temelj demokratskog društva, ali to ne znači da je svaka poruka zaštićena bez obzira na posledice koje proizvodi. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne procenjuje da li je neko ponašanje krivično delo, ali vam iz ugla pravnika mogu reći da u ovom slučaju ima elemenata krivičnog dela i da je reč o povredi odredaba Krivičnog zakonika. Ograničenja slobode koja su garantovana Ustavom moraju postojati, jer je ovde reč o govoru mržnje koji predstavlja oblik diskriminacije – započela je Kotević.
Zatim je objasnila zakonska ovlašćenja i granice delovanja institucije na čijem je čelu.
– Poverenik, nažalost, ne može da postupa po službenoj dužnosti, već postupak za zaštitu od diskriminacije sprovodimo isključivo po podnetoj pritužbi. Ono što možemo da učinimo, i što često radimo, jeste da upozoravamo javnost, što je naš najjači alat. Svakako, ukoliko nam stigne pritužba za koju smatramo da sadrži elemente krivičnog dela, možemo podneti krivičnu prijavu ili o tome obavestiti sud, tužilaštvo i druge nadležne institucije.
Jelena Kotević, pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Foto: Kurir Televizija
Sučeljavanje mišljenja su deo demokratije
Pomoćnica Poverenika se osvrnula i na ulogu medija u kreiranju društvene klime, ističući da Poverenik kontinuirano drži obuke za novinare o nedozvoljenom govoru.
– Ono što Poverenik sa svoje strane može da učini, kao i svi mi zajedno, jeste da informišemo i edukujemo medije o tome da je takav narativ zakonom zabranjen. Kada je reč o Povereniku, organizovali smo radionice i obuke za predstavnike medija upravo na temu nedozvoljenog govora i govora mržnje. Ne mogu da dajem političke ocene jer nisam u poziciji političkog analitičara, ali sve ovo svakako ne doprinosi smirivanju atmosfere. Ono na čemu Poverenik insistira jeste dijalog i razgovor – istakla je Jelena Kotević.
Takođe je naglasila da različita mišljenja predstavljaju temelj demokratije.
– Mladima svi zajedno moramo poslati poruku da neslaganje u demokratiji nije problem, već naprotiv – sastavni deo demokratskog društva. Moramo ih učiti da se sukobljavaju argumentovanom komunikacijom, a ne fizičkim nasiljem. Žao mi je što komercijalnim televizijama to nije dovoljno interesantno, ali nama nedostaju emisije koje će se baviti upravo ovom temom. Svesna sam da to nije komercijalno privlačno i da ne donosi veliku gledanost, ali verujem da može da probudi svest kod mladih – zaključila je Jelena Kotević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
“NE MOŽEMO PRIČATI O PLANOVIMA KADA NISMO ČULI NIJEDAN” Stručnjaci za Kurir televiziju o porukama koje su obeležile kampanju pred 26. oktobar
Izvor: Kurir televizije
