У Србији је регистровано 138.000 привредних друштава. Занимљиво је да су у 179 власници дела или целог предузећа они који немају ни личну карту. До власништва најчешће долазе наслеђем, а до првих самосталних одлука тек са напуњених 18 година. Тада стичу потпуну радну способност и, према истраживању Инфостуда, све чешће се одлучују да уплове у предузетничке воде.
Немају личну карту, не могу да положе возачки испит, купе алкохол или цигарете, учествују у играма на срећу, али могу да буду власници фирме.
Директорка АПР-а Бојана Стојменовић наводи да постоји 179 привредних друштава у којима удео имају малолетна лица. Напомиње да су то ретки случајеви који су на нивоу статистичке грешке, а да Закон о наслеђивању малолетницима дозвољава да буду наследници.
“Закон о привредним друштвима је јасан – предузетник не може бити малолетно лице, зато што Закон прописује обавезну пословну способност предузетника. Закон предвиђа, у одређеним случајевима, када је у питању располагање имовином веће вредности обавезну сагласност Центра за социјални рад – све у циљу заштите интереса и права малолетних лица“, истиче Стојменовићева.
Разлика између власништва и управљања фирмом
Адвокат Виолета Момчиловић указује да је неопходно да се направи разлика између управљања фирмом и власништва у одређеној компанији.
“Малолетно лице нема пословну способност у том смислу породичног закона и не може да се појави као заступник неке фирме, било као директор, обични заступник, прокуриста. Сва права која има члан неке компаније имаће и то малолетно лице, али неће моћи да их упражњава као пунолетно лице. Значи, преко свог заступника ће моћи да доноси неке одлуке у компанији, да гласа“, објашњава Виолета Момчиловић.
За одлучивање је потребно да напуне 18 година. А онда, показује истраживање, расте број оних који би у предузетничке воде. Не мањка им идеја и смелости, али их често заустави немогућност да дођу до средстава, самостално.
Годишње се региструје 22.000, а угаси 11.000 предузећа
Да је тешко опстати у послу, показује и податак да се у просеку годишње региструје 22.000 привредних друштава, а истовремено угаси 11.000.
Највећи број привредних предузећа отвара се у областима као што су консултантске услуге, ИТ, програмирање, логистика, угоститељство и козметички салони.
“Са друге стране, занимљиво је да ове делатности управо те које се у највећој мери и гасе. Оно што можемо да видимо на том полугодишњем нивоу јесте да се негде у просеку из године у годину гаси око 11.000 предузећа“, каже Милош Турински из Инфостуда.
Недавно је Влада Србије усвојила Програм финансијске подршке за 35 најбољих бизнис идеја младих узраста до 35 година. Циљ је да се подстакну нове предузетничке иницијативе и обезбеди финансијска подршка за њихову реализацију.
Агенција за привредне регистре даје бесплатне правне савете, а ко зна – можда се управо међу 179 власника с почетка приче крије нови Стив Џобс.
