Sat vremena pre utakmice s Čukaričkim, kada su se pojavili sastavi, bilo je iznenađenih Rijerijom odlukom. U timu je u odnosu na meč sa Viktorijom Plzenj, koji je odigran u četvrtak, bio samo golman Mateus. Ostala desetorica igrača bila su zamenjena. Dan ranije, na treningu je podelio igrače u dva tima, jedan koji će igrati, a jedan koji ima ulogu protivnika.
Dobro upućeni kažu da je i tada bilo zbunjenih, koji nisu znali koji od dva tima će Rijera da izvede na megdan Čukaričkom. Štaviše, bili su ubeđeni da će na teren izaći ekipa koja je zapravo juče odmarala, jer je delovalo pomalo nerealno da od prvog minuta šansu dobiju Strika, Gaštarov, Handel, Badžo i mnogi drugi koje nismo imali priliku tako često da vidimo. Za to vreme na klupi su sedeli Lukasen, Ivanić, Veljković, Krunić i svi oni koje nazivamo nosiocima igre.
Starsportphoto
Posle meča, koji je Zvezda dobila 4:0, trener Rijera je blistao, srećan što je shvatio da ima maltene cela dva tima na koja može da računa.
– Često volim da kažem igračima da ih u tim ne stavljam ja, već oni sami sebe, svojim radom, trudom i zalaganjem. Svima želim da dam šansu, a ovi momci danas su je odlično iskoristili. Prepoznao sam kod njih strast i energiju, usvajaju brzo moje ideje i uveren sam da će biti još bolji – jasan je bio živopisni Španac.
Još nije kraj prelaznog roka i nagovešteni su dolasci štopera iz Japana i klasične desetke iz Južne Koreje. Verovatno će se da odu ili Bruno Duarte ili Džej Enem, a u slučaju dobre ponude, Zvezda bi odmah pustila i mladog Vasilija Kostova. Ipak, ključno za trenera jeste to što se uverio da ima dva tima. Mirne duše moći će sa najjačim da igra utakmice u Evropi, dok će sa ostalima harati Superligom Srbije. Nazovimo stvari pravim imenom – ako je Zvezda juče onako razmontirala Čukarički, bez namere da nekog potcenjujemo, možete samo da zamislite kako će igrati sa timovima iz donjeg doma.
Ne smemo da zanemarimo faktor “Rijera”. Čovek je uneo potpuno novu energiju u tim i podsetio je igrače da znaju da igraju fudbal. Njegov zarazni optimizam, strast i želja za pobedom, prelivaju se na sve koji sarađuju sa njim. Možda je stranac koji ne oseća Zvezdu kao što ju je osećao recimo Dejan Stanković, ali jedno ne može da se porekne – srećan je kad mu tim igra lepo i kad pobeđuje. I za taj cilj daće sve što može. A igrači, posledično, kjad vide kakvog vođu imaju, ne preostaje im ništa drugo nego da ga prate i budu najbolja verzija sebe. I to će im se vratiti na najlepši način.
