Iako se često pominje mogućnost ulaganja SAD u Ukrajinui/ili Rusiju kao deo mirovnog sporazuma, stvarna situacija na terenu je mnogo manje optimistična.
S druge strane, naftna industrija je već dugo ulagala u opasna područja i nosila se sa političkim rizicima. Od carske Rusije i kaspijskih operacija, koje su bile meta Josipa Džugašvilija (kasnije Josifa Staljina) tokom njegove karijere političkog aktivizma, do Anglo-Persijskog (kasnije BP) ulaganja u Persiji početkom 20. veka, industrija ima dugu istoriju odlaska tamo gde se nalazi nafta, prihvatajući politički rizik koji svaki projekat nosi. Iako su zapadne naftne kompanije izgubile milijarde kada su napustile njihove ruske operacije ili su oduzete nakon početka ukrajinskog rata, to ne znači da se neće vratiti.
Hitna potreba za stranim sredstvima
Deo problema proizilazi iz kratkoročne memorije industrije, gde vlade koje često krše ugovore i čak ruše sopstvene zakone o nafti, to rade sa znanjem da ako imaju naftne rezerve, mogu naći nekog da ih razvija. Iran, Irak, Libija i Venecuela su u različitim periodima nacionalizovale privatne operatere ili jednostrano promenile uslove postojećih ugovora, ali nisu samo privukle nova ulaganja nakon toga. Ponekad su se iste kompanije i vratile.
Iako i Rusija i Ukrajina imaju hitnu potrebu za stranim sredstvima i tehnologijama, to svakako naginje u korist potencijalnih investitora. Često pominjem slučaj Angole, koja je od 1975. imala uglavnom povoljan investicioni ambijent za stranu naftnu industriju, jer je zemlja imala minimalne finansijske resurse i skoro nikakvo tehničko znanje. U poređenju s tim, Kanada iz 1970-ih godina, sa demokratskom vladom i snažnom tradicijom vladavine prava, imala je premijera Pjera Trudoa, koji je bio nacionalista kao i mnoge zemlje OPEC-a, i nastojao da ukloni, kako je smatrao, štetne strane interese u naftnom sektoru zemlje, misleći tu pre svega na američke kompanije.
Dva razloga
Postoje dva konkretna razloga za oprez prilikom povratka u Rusiju. Prvo, strana ulaganja će nositi stigmu da su prihvaćena pod pritiskom Zapada. Čak i u Sjedinjenim Američkim Državama, ugovori potpisani pod prisilom često bivaju poništeni od strane sudova. U budućnosti, kada ruska ekonomija bude stabilnija, gotovo je sigurno da će vlada zahtevati reviziju uslova bilo koje naftne koncesije.
Drugi razlog je to što sama vladavina prava ne pruža potpunu imunost od političkih napada. Međutim, nedostatak vladavine prava povećava politički rizik. Imati naftne operacije u Rusiji može imati više značenja:
a) sledeća američka administracija neće ponovo uvesti sankcije
b) Putin neće doneti političke poteze koji će dovesti do novih sankcija
c) Putin neće nacionalizovati operacije kao deo želje da preuzme kontrolu nad industrijom
d) Putin neće koristiti operacije (i povezano osoblje) kao taoce u slučaju novih sporova
e) Putinov naslednik će poštovati njegove dogovore.
Prihvatanje rizika
Da ponovim, postoje oni u industriji koji će prihvatiti politički rizik. To će uraditi uglavnom kladeći se da mogu da ostvare dobit pre nego što političko okruženje postane nepovoljno. Međutim, to može biti kontraproduktivno. S tim u vezi, kompanije će tražiti visoku stopu povrata pre nego što investiraju. To samo po sebi može da izazove nacionalistički otpor.
Verovatno će bolji pristup biti prihvatanje dogovora. On ima ili kratak rok trajanja ili uključuje minimalni kapital unutar Rusije, kao što je ugovor o uslugama za razvoj terena ili održavanje. Velike, dugoročne razvojne projekte, kao što je ruski (mali) sektor naftnih bušotina na moru, trebalo bi izbegavati jer imaju najveći rizik.
Mir i oprez
Mir u Ukrajini verovatno će biti rezultat rata do iscrpljenosti dva zaraćena naroda. Ali u meri u kojoj bi sporazum omogućio strano ulaganje u resurse. To će verovatno biti sporedna tema, nezavisno od želja različitih lidera. S obzirom na to da je predsednik Tramp bio nesposoban da podstakne naftni sektor da poveća ulaganja, malo je verovatno da će industrija poći za obilnim, ali rizičnim resursima u Rusiji.
Postoje dva specifična razloga zbog kojih treba biti oprezan u vezi s povratkom u Rusiju. Prvo, postojala bi stigma koja je povezana sa stranim ulaganjima koja su prihvaćena pod pritiskom Zapada. Čak i u SAD-u, ugovori potpisani pod prisilom često budu ukinuti od sudova. Kada ekonomija Rusije bude stabilnija, gotovo je sigurno da će vlada zahtevati da se uslovi bilo koje naftne koncesije revidiraju, piše Forbs.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
@bizportal.rs 140 GODINA OD PRVOG UČEŠĆA NA EXPO-U #biz #bizportal #biznis #expo #expo2027 #srbija #istorija #viral #viralvideo #fyp #foryou #foryoupage
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
