MINISTAR finansija Siniša Mali očekuje da predstojeći EXPO privuče milione posetilaca u našu zemlju, a sama manifestacija može podstaći jačanje poslovnih odnosa sa zemljama učesnicama.
FOTO: Tanjug/ANA PAUNKOVIĆ
*EXPO 2027 u Beogradu očekuje da privuče milione posetilaca iz celog sveta. Kako Srbija može da iskoristi ovaj događaj za jačanje turističkih tokova i poslovne saradnje sa Grčkom?
Veoma mi je drago što je Grčka potvrdila učešče na EXPO 2027 Belgrade. Kao jedna od najstarijih država na svetu, kolevka zapadne civilizacije i mesto nastanka Olimpijskih igara, očekujemo da vaša zemlja zauzme značajnu ulogu na EXPO manifestaciji. Tradicionalno bliski odnosi između Srbije i Grčke, traju jako dugo i naše dve zemlje povezuju snažne istorijske, verske, političke i ekonomske veze. Upravo zato se očekuje da će grčki paviljon privući veliku pažnju posetilaca, dok će sama izložba predstavljati novu priliku za jačanje saradnje. Važna stavka je i što naš nacionalni avioprevoznik Air Serbia ima direktne letove ka Atini, Solunu, grčkim ostrvima. Tokom letnje turističke sezone Air Serbia ima više desetina nedeljnih letova, i mi smo spremni da ugostimo veliki broj posetilaca iz Grčke koji na taj način mogu doći na EXPO. Takođe, s obzirom da ukupno očekujemo između tri i četiri miliona posetilaca tokom trajanja izložbe, verujem da će značajan deo njih ozbiljno razmatrati posetu Grčkoj. Zato je organizovanje ove izložbe svojevrsni “dobitni tiket” za turizam svih zemalja u ovom delu regiona, sa posebnim akcentom za Grčku.
*Grčka i Srbija tradicionalno imaju snažne veze u turizmu, sa hiljadama srpskih turista koji svake godine posećuju grčke destinacije. Kako vidite razvoj tog odnosa u narednoj deceniji?
Grčka je po izboru srpkih turista destinacija broj jedan za letovanje godinama unazad. Osim blizine, dobrih autoputeva, na opredeljenje da se u Grčku ide, čak i van letnje sezone, utiču i bogata, jedinstvena turistička ponuda, kvalitet usluge koji Grčka nudi i nadaleko poznato gostoprimstvo i prijateljski odnos dve zemlje. Broj naših ljudi koji boravi kod vas svake godine je sve veći, a čak 50 odsto turista iz Srbije svoj letnji odmor provodi u Grčkoj. Sve bolji životni standard građana Srbije, pruža veću šansu da taj broj iz godine u godinu raste i da raste interesovanje i za druge destinacije vaše zemlje kao što su, na primer, Peleponez i prelepa udaljenija ostrva. Dugo godina negovani prijateljski odnosi dovode do toga i da je sve više Grka koji dolaze u našu prestonicu. Oni sve više obilaze i unutrašnjost Srbije. Prema dostupnim podacima oni dolaze u Novi Sad, Niš, Zlatibor, Kopaonik i našu Vrnjačku Banju, mesto poznato po banjskom i velnes turizmu.
*Koju ulogu EXPO 2027 može imati u stvaranju novih poslovnih saradnji između grčkih i srpskih kompanija u oblastima turizma, investicija i infrastrukture?
EXPO vam pruža odličnu priliku da predstavite svoju zemlju, da promovišete turističke potencijale, kulturu, tradiciju, običaje, gastronomiju, ali i svoju viziju budućnosti. To je istovremeno prilika da ostvarite jače poslovne veze sa privrednicima iz Srbije i sveta, u svim sektorima. Puno je oblasti gde postoji obostrani interes. Polje gde mi očekujemo dobru saradnju, pored turizma je energetika. Interes nam je da diverzifikujemo izvore te bi tako gas iz Grčke, uključujući LNG potencijal iz terminala kod Aleksandrupolisa, mogao da stigne do Srbije u nekoj bližoj budućnosti i to kroz izgradnju gasne mreže preko Severne Makedonije. Kao zemlja koja izlazi na more i ima odlično razvijenu morsku, transportnu i logističku infrastrukturu, Grčka je za Srbiju veoma važan partner. Naše trgovinske veze i putevi dosta zavise od povezanosti sa vašom putnom infrastrukturom i izlaskom na more.
*Mnoge grčke kompanije već posluju u Srbiji. Postoje li planovi za dodatno jačanje investicija, posebno u turizmu, ugostiteljstvu i nekretninama?
Srbija i Grčka su tradicionalno prijateljske zemlje i verujem da naša ekonomska saradnja ima potencijala da bude mnogo veća od trenutnog obima. U fokusu nam moraju biti pre svega inovacije, energetika i logistika, ali i oblasti koje ste naveli. Prošle godine su naši privrednici na zajedničkom skupu u Atini potpisali Memorandum o saradnji kao osnovu za snažnije povezivanje privrednika dve zemlje i verujem da ćemo plodove te tesnije saradnje tek videti.
Grčka je potvrdila svoje učešće na Ekspu koji će sledeće godine biti organizovan u Beogradu i siguran sam da će nam to doneti dosta zajedničkih projekata, mnogo poslovnih partnerstava i saradnje. Privrednici imaju mogućnost da se povežu u sektorima transporta, logistike, građevinarstva, IKT-a, veštačke inteligencije i proizvodnje hrane i pića. Važno je i da posledično usledi jače prisustvo srpskih kompanija na grčkom tržištu. Zajedno možemo da razvijamo nove sektore i digitalnu ekonomiju.
U trgovini robom i u trgovini uslugama postoji trend rasta, pa je u 2025. ukupna razmena roba i usluga Srbije i Grčke prvi put premašila nivo od dve milijarde evra od čega je izvoz roba i usluga iz Srbije u Grčku dostigao pola milijarde evra. Grčka je godinama bila prisutna u bankarskom sektoru Srbije, ali i u sektoru nekretnina budući da su grčke kompanije vlasnici nekoliko hotela u Beogradu. Potom, grčka građevinska kompanija je bila angažovana na dogradnji i rekonstrukciji Aerodroma „Nikola Tesla“, ali je grčki kapital u Srbiji prisutan i u maloprodaji kroz lance supermarketa, u sektoru energetike i slično. Imamo istoriju saradnje koju moramo da nastavimo, i dalje proširimo.
*Srbija postaje sve popularnija kao destinacija za city break i kongresni turizam. Kako može sarađivati sa Grčkom kako bi se međusobno dopunjavale kao turističke destinacije?
Saradnja u oblasti turizma ima poseban značaj imajući u vidu da više od polovine turista iz Srbije svoj letnji odmor provodi u Grčkoj. Sporazum između vlada Srbije i Grčke o saradnji u oblasti turizma stupio je na snagu 2020. godine, ali Srbija se još nedovoljno promoviše na grčkom tržištu kao destinacija kongresnog turizma. Verujem da će EXPO sve to promeniti, i zato je naš fokus u potpunosti na organizaciji te međunarodne specijalizovane izložbe sledeće godine kada će se kod nas predstaviti 138 zemalja sveta. To će biti najveća promocija Srbije ikada do sada. To je naša karta za razvoj ekonomije i svih sektora kroz, pre svega, velika ulaganja koja su u toku i koja predstoje. Tu govorimo o 323 aktivna projekta vrednosti 17,8 milijardi evra, a potom i o “ekonomskim posledicama”, odnosno partnerstvima koja će se tek sklopiti i novcu koji će se tokom ta tri meseca sliti u Srbiju, pre svega kroz sektor turizma, uzluga, hotelijerstva…
U 2025. godini Srbiju je posetilo 79.000 turista iz Grčke, sa 156.000 noćenja, ali vas sledeće godine očekujemo u znatno većem broju. Dobrodošli ste. Centar sveta nikada nije bio bliži, a Srbija će to biti 2027. godine.
FOTO: Tanjug/ANA PAUNKOVIĆ
*Koliko je turizam danas važan za srpsku ekonomiju i koja je strategija vlade za njegov razvoj u narednim godinama?
Srbija se sve stabilnije pozicionira na evropskoj turističkoj mapi, a posle Ekspa, najvećeg događaja u svetu sledeće godine, verujem da ćemo postati stalna destinacija mnogim evropskim turistima, ali i šire. Trenutno smo u jeku priprema za taj događaj, koje uključuju i proširenje smeštajnih kapaciteta, jer se pripremamo i za ekonomski, pa time i turistički najznačajniji događaj za našu zemlju koji zahteva ozbiljne logističke kapacitete. Suvbencionišemo izgradnju novih i proširivanje postojećih smeštajnih jedinica, stimulišemo celokupnu privredu da spremno dočeka najveći broj gostiju ikada prsutnih u Srbiji tokom 93 dana trajanja izložbe.
*S obzirom na to da stotine hiljada Srba svake godine posećuju Grčku, postoji li prostor za razvoj zajedničkih turističkih proizvoda ili ruta koje povezuju dve zemlje?
Sastanci naših privrednika kroz saradnju privrednih komora Grčke i Srbije pokazali su da je postoji interes grčkih kompanija, pre svega srednjih preduzeća, za poslovanje u Srbiji. Ranije su se za naše tržište interesovale samo velike korporacije, a dobra je promena da se otvara prostor i za manje kompanije. Interes za ulaganja vidljiv je u sektoru energetike, obnovljivih izvora energije, kao i za dalje investiranje u oblast hotelijerstva.
Tako su nam se iznedrile potencijalne oblasti saradnje u proizvodnji hrane, turizmu, zajedničkim infrastrukturnim projektima, farmaciji, energetici, transportu, upravljanju otpadom, reciklaži, informaciono-komunikacionim tehnologijama i to su sektori ka kojima bi obe strane trebalo da usmere svoju pažnju. Imamo potpisane brojne sporazume – o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o saradnji u oblasti turizma, o bilateralnoj saradnji u oblasti poljoprivrede. Mišljenja sam da bi privrednici te sporazume trebalo što više da iskoriste za širenje poslovanja.
*Kako EXPO 2027 može da posluži kao platforma za privlačenje investicija u turizam, infrastrukturu i ugostiteljstvo u Srbiji?
Specijalizovana izložba EXPO 2027 Belgrade je velika prilika za razvoj turizma, dalja ulaganja i dolazak novih investitora, kako u Srbiju, tako i u region. Naredne godine, kao domaćini Međunarodne specijalizovane izložbe dočekaćemo veliki broj gostiju, između tri i četiri miliona. To će doneti benefite celoj zemlji, a posebno turizmu i investicijama. Otvara se veliki prostor i tu šansu Srbija neće propustiti, a verujem da neće ni zemlje u regionu. Ekspo 2027. moramo svi da iskoristimo za regionalni razvoj. Najveća specijalizovana izložba do sada biće prilika za integraciju u globalnu ekonomiju jer će zemlje imati mogućnost da prikažu svoje potencijale, ojačaju međunarodna partnerstva i unaprede saradnju. I ono što je važno reći. Na Ekspo lokaciji u toku je izgradnja 600.000 kvadratnih metara različitih objekata, radovi teku po planu i bićemo spremni za otvaranje 15. maja 2027. godine.
Foto: Printskrin
*Koje inicijative se razmatraju za unapređenje povezanosti između Grčke i Srbije – drumske, vazdušne i železničke – kako bi se dodatno ojačali turizam i trgovina između dve zemlje?
Srbija konstantno radi na razvoju saobraćajne infrastrukture koja, između ostalog, direktno utiče na privlačenje većeg broja investitora i bolji život građana. U našoj zemlji u toku je izgradnja deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, a samo u periodu od 2012. godine do danas otvorili smo 623 kilometra takvih puteva.
Tako pridajemo i veliki značaj poboljšanju povezanosti Srbije i Grčke. Podsetiću vas da je jedan od najznačajnijih projekata na kojem sarađujemo izgradnja železničkog koridora luka Pirej-Beograd-Budimpešta-Beč, koji predstavlja deo inicijative „Pojas i put”. To pokazuje da gledamo u budućnost i da dodatno radimo na razvoju i unapređenju saradnju dve države.
*Koju poruku biste poslali grčkim privrednicima i investitorima koji razmatraju Srbiju kao destinaciju za ulaganja?
Poruka grčkim preduzetnicima i investitorima je da dođu i ulažu u Srbiju.
Srbija se promenila. Ona je danas stabilna zemlja koja hrabro korača napred. Stvorili smo pouzdano okruženje za sve koji žele da investiraju. Naš uspeh se najbolje vidi kada se uporedi sa neposrednim okruženjem na Zapadnom Balkanu. Srbija beleži najbrže stope realnog rasta. Više od polivine svih stranih direktnih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan završi upravo u Srbiji. To je potvrda poverenja u ekonomsku politiku i dobijeni investicioni krditni rejting. I tu ne stajemo. Agresivno smo ušli u javne investicije, gradimo puteve, brze železnice, bolnice i škole, data centre. To ne podiže samo kvalitet života, već i konkurentnost naše ekonomije. Srbija se ubrzano pozicionira i kao država koja razvija nove tehnologije, posebno u oblasti veštačke inteligencije, robotike i digitalizacije.
Nedavno je predstavljena nova vizija države kroz Program razvoja do 2030. i 2035. godine sa novim velikim ulaganjima u infrastrukturu, vredan čak 48 milijardi evra. Reč je o najznačajnijem i najvećem programu usmerenom ka ubrzanju rasta i razvoja naše ekonomije i zemlje. To je potvrda da nameravamo da nastavimo sa dosadašnjom ekonomskom politikom koja se pokazala kredibilnom u svetu, i kojoj su građani ukazali poverenje. Cilj nam je moderna, stabilna i ekonomski snažna Srbija u kojoj su uvek dobrodošli i grčki privrednici.
