Министар полиције Републике Српске Синиша Каран рекао је да је процес у Суду Босне и Херцеговине против председника РС Милорада Додика завршни чин дугогодишње борбе против Српске, као и да од суђења зависи њен опстанак. Потом је Народна скупштина РС усвојила закључке који се односе на информацију о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума.
“Неуставни Тужилаштво и Суд БиХ воде политички монтиран процес против представника РС који се заснива на незаконито наметнутим одлукама Кристијана Шмита зато што су представници РС поступали искључиво у складу са уставним и законским овлашћенима и обавезама у оквиру законодавног поступка чији је носилац Скупштина РС. У складу са тим захтевамо од истих да одмах обуставе овај политички монтиран процес”, наводи се у једном од закључака.
Жарко Марковић, заменик главног уредника Гласа Српске, изражава критичан став према медијском извештавању у региону, нарочито у Сарајеву, о дешавањима у Народној скупштини Републике Српске.
“Мој утисак, пратећи регионалне медије – од Сарајева преко Загреба до Београда – јесте да многи од њих уопште нису разумели шта се дешавало у Бањалуци, посебно у Народној скупштини РС, јуче и прекјуче. Сарајевски медији су пожурили да објаве конструкцију да ће Српска прогласити независност. Такав наратив је непотребно изазвао пажњу региона, а закључци које смо донели нису ни приближно потврдили такве наводе”, истиче Марковић.
Према његовим речима, скупштинска заседања су, уместо отцепљења, била фокусирана на анализу дугогодишњих проблема у БиХ.
“Све што се дешавало у последњих 20 година у БиХ – од поступака против председника Републике до функционисања државних институција – довело је до садашњег тренутка. Оваква земља, у којој неизабрани страни представници доносе одлуке, једноставно не може да напредује”, наглашава заменик главног уредника Гласа Српске.
“Сведоци смо убрзаног поступка против Додика”
На питање новинарке о томе како закључци Скупштине делују из перспективе медија у Федерацији БиХ, Марковић је одговорио да из њихове визуре, они изгледају ублажено.
“Ако тврдите да ће неко да се отцепи, а онда он донесе закључке који немају везе с тим, то наравно звучи као повлачење ручне. Али идеја о отепљењу није ни постојала. То би било помало неозбиљно, да у понедељак закажете седницу за уторак и донесете такву одлуку. Закључци су били фокусирани на суштинска питања”, закључује Марковић.
Посебно је издвојио један закључак који, како наводи, заслужује пажњу, а реч је о захтеву Скупштине РС да представници Српске не иду на суђења у Суд БиХ.
“С обзиром на то какво је здравствено стање председника Додика, јер није у могућности да путује и седи дуже време, што значи да није у могућности ни да присуствује суђењу. Његов правни тим је већ доставио додатну медицинску документацију. Очекујем да рочиште буде одложено”, наводи саговорник.
Марковић је критиковао начин на који се судски процес против председника Додика води.
“Сведоци смо изузетно убрзаног поступка, што оставља утисак да се некоме жури да га осуди. То се значајно разликује од других процеса, који трају годинама”, сматра заменик уредника Гласа Српске.
Ковачевић: Наратив промењен, у фокусу позивање на ЕУ
Доцент Факултета политичких наука Деспот Ковачевић осврнуо се на дешавања у Скупштини и шири контекст политичке и институционалне кризе у Босни и Херцеговини.
“Јуче сам интензивно пратио збивања, а увече сам испратио и скупштинско заседање. Оно што је занимљиво јесу усвојени закључци у односу на оно што се говорило. Значајна је та промена – првобитно је речено да Додик и Лукић не треба уопште да се одазивају Суду БиХ, али се касније нагласило да је то везано за здравствено стање председника Републике Српске. То представља ублажавање тих закључака”, објашњава Ковачевић.
Посебно указује на новину у политичком наративу у БиХ, а то је, како каже, позивање на Европску унију.
“Важно је што се у овом процесу, који је део перманентне кризе у БиХ, појављује позив Европској унији да врати владавину права у БиХ и успостави демократске принципе који важе у ЕУ. То је позитиван аспект у тренутној ситуацији”, сматра доцент ФПН-а.
Оценио је да динамика криза у БиХ постаје све интензивнија.
“Пре двадесет година кризе у БиХ трајале су од три до шест месеци. Пре десет година биле су месечне, а сада су постале недељне. Пре две недеље, на пример, имали смо кризу поводом доласка Аљбина Куртија. Овај тренд чини ситуацију изузетно тешком за праћење и решавање”, оцењује Ковачевић.
Говорећи о тренутним институционалним изазовима, нагласио је проблеме у функционисању Уставног суда БиХ.
“БиХ тренутно нема комплетиран Уставни суд јер српске судије нису изабране. Због тога имамо ситуацију прегласавања у Уставном суду, што само продубљује кризу. Притом, не поштује се Дејтонски споразум. Његово непоштовање присутно са свих страна. Право и међународна политика су често у колизији. На сцени данас више видимо међународну политику, а мање право. Ко руши Дејтон? Можда је најбољи одговор да сви помало, или чак сви много, руше Дејтон. Право питање је како се Дејтон чита – да ли се поштује његово слово или дух? Са многих страна, изнутра и споља, чини се да се не поштује”, закључује Ковачевић.
Димитријевић: Фасцинира како се проблеми стално пројектују на српску страну
Историчар из Института за савремену историју Бојан Димитријевић сматра да су одређени одбрамбени механизми природан начин да се заштити легитимитет Српске од, за њега, правног насиља.
“Нисам правник, а ни политичар у смислу активног учешћа у догађајима у БиХ, али могу рећи да је најупечатљивија ствар за мене реакција амбасадора такозване Квинте, водећих сила међународне заједнице. Они су легитимитет високог представника протумачили као врховни у тумачењу правних питања у БиХ. То ме, на неки начин, подсетило на прерано признавање Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године”, каже Димитријевић.
Историчар је критиковао “трапово понашање” међународне заједнице, које је, како сматра, често на штету српске стране.
“Фасцинира ме како се проблеми стално пројектују на српску страну, док сарајевска политичка чаршија често иде корак испред догађаја. А када се ти догађаји заиста одиграју, испостави се да нису тако драстични како су представљени”, истиче саговорник.
Димитријевић наводи и да најновија дешавања доживљава као део шире тенденције која траје више од две деценије.
“Ово видим као још један корак у смањењу надлежности Републике Српске. То је процес који траје већ 25 година, као да се неко у међународној заједници каје што је РС признао у оквиру БиХ. Исти тај циљ се кроз године покушава постићи различитим механизмима – некада преко Хашког трибунала, а сада преко правних инструмената”, закључује историчар.
Пејовићева: Постоји јасна стратегија сарајевских медија
Главна уредница Јуроњуз Србије Драгана Пејовић истиче као важну стратегију коју примењују одређени медији из Сарајева.
“Оптужбе су очигледно стигле и пре него што је дошло до саме седнице. Жарко је поменуо да медији нису знали шта ће се догодити. Ја не мислим да је реч о томе да они нису знали, већ да је стратегија била медијски осмишљена на тај начин. То се и данас види у извештајима, а и генерално је приметно” сматра Пејовићева.
Наглашава као важно и коришћење специфичне терминологије у извештавању сарајевских медија.
“У једном тренутку су масовно почели да користе фразе попут ‘мањи ентитет’ или ‘босанскохерцеговачки ентитет’. Када описују поједине људе, попут Ненада Стевандића, обавезно наглашавају да је под америчким санкцијама. То су све језички покушаји дискредитације”, сумира саговорница.
Целу емисију можете погледати у видео-запису на почетку текста…
