понедељак, 06.04.2026, 18:45 -> 20:46
Извор: Радио Београд
Поводом 85. годишњице напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, историчар др Миле Бјелајац, доскорашњи директор Института за новију историју Србије, истиче да су планови за комадање земље постојали знатно пре Мартовског пуча, те да је Београд, иако проглашен отвореним градом, био жртва ратног злочина.
Гостујући у емисији “У средишту пажње“ Првог програма Радио Београда, Бјелајац се осврнуо на трагичне догађаје из априла 1941. године. Према његовим речима, Краљевина Југославија тешко је могла да избегне напад сила Осовине, без обзира на политичке одлуке донете непосредно пре рата.
Бјелајац открива да је судбина тадашње државе дефинисана много пре потписивања Тројног пакта.
“Чињенице су следеће: још јула 1940. године на врху сила Осовина договорено је да за Југославију, каква је тада била, неће бити места у новом поретку. Тада су исцртане, према италијанском предлогу, поделе и комадање Југославије онако како је то и извршено крајем априла 1941. године”, наводи Бјелајац.
Он додаје да тадашњи државници нису знали за ове планове и да су до последњег тренутка покушавали да остваре стратешко партнерство са Савезницима, па чак и са Совјетским Савезом, за кога се процењивало да ће бити сила која ће зауставити Немачку.
Говорећи о 27. марту, Бјелајац истиче да је војни пуч био аутентичан израз незадовољства унутар војске, које је тињало још од 1937. године због сумњи у намере кнеза Павла. Иако је Велика Британија спонзорисала поједине политичке странке и организације попут Српског културног клуба, сами војни завереници деловали су мимо знања британских партнера.
“Британски кружок на који се ослања Лондон није био свестан да постоји овај пуч. Генерал Симовић је већ био у контакту са руским послаником у Београду, а након пуча делегација одмах одлази у Совјетски Савез да договара пакт о пријатељству“, објашњава Бјелајац.
Напад на Београд 6. априла извршен је огромним војним снагама, уз учешће око 450 борбених авиона у првом налету. Бјелајац наглашава да је бомбардовање престонице класичан ратни злочин.
„Извршен је ратни злочин бомбардовањем Београда јер је он био проглашен отвореним градом. То је била једна од инкриминација генералу Леру, који је касније осуђен на смрт. Иако је војска већ била ван града, страдало је око 2.000 цивила затрпаних у рушевинама“, каже Бјелајац.
Поред цивилних жртава, уништена је и Народна библиотека са 300.000 књига и средњовековних рукописа. Бјелајац сматра да, иако је библиотека можда погођена као “колатерална штета“ због близине пристаништа и железничке станице, њено уништење представља културни злочин за који би било исправно да Немачка понуди обнову.
Објашњавајући зашто је војни отпор трајао само 12 дана, Бјелајац указује на стратешке пропусте и унутрашње издаје. Кључни датум слома био је 7. април, када је пало Скопље, чиме је компромитована одбрана целог фронта.
“Није било времена да се изврши мобилизација и концентрација. Посебно је било тешко на правцу према Хрватској. Десетог априла је проглашена НДХ, а усташе су прокламовале да војници Хрвати напусте војску и окрену оружје против Југославије”, наглашава он.
Повлачећи паралелу са данашњом ситуацијом у свету, Бјелајац износи оштру процену да се човечанство већ налази у сукобу глобалних размера.
“Ја мислим да ми јесмо у трећем светском рату, али се то, осим спорадично, пориче на јавној сцени. Суштина рата је прекомпоновање геополитичких реалности. За сада се он води у форми ‘прокси’ ратова и кроз испробавање војних технологија за које се није веровало да постоје”, закључује Миле Бјелајац за емисију “У средишту пажње“ Првог програма Радио Београда.
