Свечано и емотивно, уз присуство бројних великана, Олимпија из Милана обележила је синоћ 90 година постојања током утакмице против Сасарија. Клуб са највише трофеја у Италији још једном је подсетио на своју богату историју, али и на вредности које га и данас одржавају у врху европске кошарке.
Миланска Олимпија у присуству бројних легенди прославила 90. рођендан
На паркету су се, један за другим, смењивали симболи различитих генерација, од Дина Менегина до Дана Петерсона, од Дејан Бодироге до Богдана Тањевића. Били су ту и Александар Ђорђевић, Владимир Мицом, Јасмин Репеша, Сандро Гамба, Еторе Мессина…
Уз аплаузе и понеки звиждук, публика је поздравила актере епоха које су исписале историју славног клуба.
На видео-биму смењивали су се кадрови највећих успеха, од ере Ћесаре Рубинија до славног “гренд слема” 1987. и европске титуле освојене годину дана касније у Генту. Укупно 31 титула шампиона Италије, три Купа шампиона и девет националних купова – биланс који говори сам за себе.
Централни тренутак церемоније био је посвећен Ђорђу Арманију, човеку који је почетком 21. века спасио клуб од гашења и поставио темеље новог успона. Делегација коју је предводио Петерсон уручила је комеморативни дрес председнику клуба Леу дел Орку и Силвани Армани, док је публика дугим аплаузом одала почаст “краљу Ђорђу”.
Видео-порукама су се укључили и бројни асови који нису могли да присуствују прослави, међу којима су Ђиђи Датоме, Данило Галинари, као и легенде попут Мајка Д’Антонија, Боба Макадуа, Кајла Хајнеса и Серхија Родригеза.
Свечаност је одржана са закашњењем (клуб је основан 9. јануара 1936. године) због организације Зимских олимпијских игара у Милану и Кортини. Ипак, атмосфера у дворани није остављала утисак да се славље чекало. Напротив, деловало је као да је сва историја клуба сабрана у једно вече.
Спортски део вечери такође је протекао у знаку домаћина. Милано је савладао Сасари резултатом 99:87.
Од радничке екипе фабрике Борлети до европског гиганта, пут Олимпије обележили су визионари попут Адолфа Богонћелија, шампиони и тренери који су мењали ток италијанске кошарке, али и периоди кризе из којих се клуб увек враћао јачи.
Данас, Олимпија Милано није само трофејни клуб већ и институција која кроз бројне друштвене и образовне пројекте остаје важан део заједнице. Деведесет година касније, амбиције остају исте – кошаркашки врх Италије и Европе.
