Pevačica Rada Manojlović je šokirala domaću javnost kad je priznala da je svojevremeno bila zabranjena na “Grandu” zbog toga što je štitila bivšeg dečka Milana Stankovića. Detalje o njihovom sukobu sa Sašom Popovićem možete pročitati OVDE.
Manojlovićeva je za Skandal otkrila i da je pravi problem nastao kad je Žika Jakšić dao intervju u Milanovo ime i to u periodu kad ga je zadesila porodična tragedija.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
– Tako je bilo. Milanu je tada umro ujak, majčin rođeni brat. Svi znamo da Milan nje imao oca odmalena. Umro je, odnosno poginuo, i taj ujak mu je bio kao drugi otac. To nije bio ujak, nego otac, očinska figura. Kad je ujak umro, na dan sahrane je Milan trebalo da bude gost na koncertu Marije Šerifović. To se sve dešava dve nedelje pred Evroviziju. To je sve u tom periodu, gde je Milan zamolio da ne bude gost jer je čovek umro od infarkta, nije bio bolestan. Nije se znalo, samo je pao i sutradan sahrana na dan koncerta – priča Rada i dodaje:
– I Milan je zamolio, pošto smo svi naduveni i šokirani od saznanja šta se desilo, da ne ode na koncert. Međutim, stigla je direktiva, odnosno obaveštenje da mora da ode na koncert, da bude gost, ko da bi svet propao da ne ode. Viša sila, vanredna situacija, svi smo zarozani, do pet po podne plačeš, a od devet si gost. To nije prirodno za nas koji imamo 20 godina. Razumite, umro je neko ko ti zamenjuje oca, prvog člana porodice. I hajde, on je to nekako i pregurao i tada su zvali, u istom tom periodu. Samo je zamolio da mu ne daju, da se sabere za tu Evroviziju, zamolio je nedelju dana da ima pauzu, da ga niko ne zove.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
Iako je Stanković zamolio da mu daju sedam dana da odboluje ujakovu smrt, nisu to ispoštovali.
– Ne, ne, ne, mora da se da intervju za tabloid. “Mora, mora, mora”, on je rekao: “Dobro, dajte sedam dana, neće ništa da propadne, da odbolujem, otpatim.” I onda to nije moglo da sačeka, pa je Žika Jakšić dao intervju. Postoji taj intervju verovatno negde u arhivi, koji nije bio nimalo, onako, blag. Kako da ti kažem, samo što si ti sad mene pitao šta sam prećutala, Žika je ispričao u svoje ime mišljenje o nekim pevačima, gde je ispalo da je to u Milanovo ime, onako otvoreno. Ovaj je ovakav, onaj je onakav, falšira kad peva, znaš, napljuvao pola estrade u Milanovo ime.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
“DOBAR JE INTERVJU, ALI ŽIKIN”
– Stvarno je bio dobar intervju, ali Žikin. Ali nema veze. Stvarno je to moglo, prema mom mišljenju, ako te neko zamoli u takvom trenutku, to nije iz hira, to nije bilo: “Ja sam se sad probudio i sad neću da dam intervju.” Mislim da su mogli da ga razumeju, ali sad, eto. Od svega toga je nastalo, veruj mi, ceo problem je oko toga nastao. A sad, nekome je taj problem možda veliki, a nekoga je zabolelo. Ne mogu da se stavim u taj položaj, da je meni tako neko uradio, kako bi mi bilo.
