Bogdan Obradović, koji ima samo devet godina, je prvaka Evrope među najboljim amaterskim borcima u brazilskom džiju-džicuu, na prvenstvu koje je održano u Beogradu, u organizaciji ADCC i nacionalnih selekcija.
Ima samo devet godina, ali je Bogdan pokazao da je veliki borac. Pobedu je posvetio mami koja je preminula 30. decembra 2025. godine. Tokom borbe je imao njen lik na majici, što je dirnulo publiku i oduševilo celu Srbiju i region.
Priča malog, ali ipak velikog šampiona dirnula je čuvenog Damira Mikeca, koji je na Olimpijskim igrama 2024. u dublu sa Zoranom Arunović osvojio zlatnu medalju u streljaštvu.
“Sinoć sam video vest o devetogodišnjem Bogdanu Obradoviću. Ne znam da li je ljude više dirnulo to što je osvojio medalju, ili način na koji ju je posvetio svojoj preminuloj majci. Mene je pogodilo i jedno i drugo. Bogdane, najiskrenije ti čestitam i svaka čast! Ne samo na rezultatu, nego na srcu, hrabrosti i snazi koju si pokazao. To je medalja koja vredi više od sporta”, poručio je Mikec.
Mikec je napisao da je imao potrebu da se oglasi jer je i on bez svoje majke ostao u mladosti.
“Moja majka je preminula kada sam imao 19 godina. Nekoliko dana nakon što smo je ispratili na večni počinak, otišao sam na Evropsko prvenstvo kao junior, sa samo jednim ciljem: da osvojim medalju za nju. Osvojio sam četvrto mesto. To su bili najteži trenuci u mojoj karijeri. Bio sam slomljen i čak sam razmišljao da ostavim sport. Ali, nakon nekoliko dana smogao sam snage i zakleo se: “Sledeće godine medalja je moja. Za nju.” Tako i bi, Minhen 2004. godina, pucao sam finale sa njenom slikom na streljačkom pultu.Osvojio sam dve srebrne medalje. Od tada sam uveren u jednu stvar: oni koje volimo nikad ne odu potpuno…. ubeđen sam u to, jer nam ostavljaju znakove pokraj puta …iz bezbroj situacija”.
Naš šampion se potom prisetio Olimpijskih igara u Tokiju i Parizu.
“Izdvojiću dve najupečatljivije: Tokio 2021. godine, 18 godina od kako nas je napustila, na dan njenog pomena, brat Goran (koji mi je trener) i ja smo direktno sa groblja otišli na aerodrom, baš tog dana smo otputovali na Olimpijske igre. Osvojio sam srebro. Moju prvu olimpijsku medalju. Pariz 2024. godine, serijski broj na mojoj olimpijskoj akreditaciji bio je njen datum i godina rođenja. Sledio sam se kad sam to video. Rezultat? Zlato. Neko će reći “slučajnost”. Ja znam da nije. Zato Bogdane, još jednom od srca ti čestitam!I želim ti da kroz sport ideš visoko, ali i da znaš da je tvoja mama, gde god da je, ponosna!”
BONUS VIDEO
